Danas se prakse alternativne medicine preciznije opisuju kao "komplementarna i integrativna medicina", pošto se mnogi od ovih metoda ne koriste samostalno, već za podršku konvencionalnim medicinskim tretmanima.
Šta je alternativna medicina?
Alternativna medicina je opšti termin za metode lečenja koje se koriste umesto modernih (konvencionalnih) medicinskih praksi i koje se zasnivaju na tradicionalnom znanju ili različitim filozofskim osnovama. Ovi metodi obično imaju za cilj aktivaciju mehanizama samoisceljenja organizma i lečenje osobe kao celine, uključujući fizičke, mentalne i duhovne aspekte.
Danas se ova oblast, kada se kombinuje sa modernom medicinom, takođe naziva "komplementarna medicina". Prakse alternativne medicine praćene su od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u okviru određenih standarda, i preferiraju ih osobe koje traže podporna rešenja za širok spektar stanja, od hroničnog bola do upravljanja stresom.
Koje su metode alternativne medicine?
Alternativna medicina uključuje širok spektar praksi, od tradicionalnih učenja sa istorijom od nekoliko hiljada godina do modernih pristupa prirodnoj terapiji. Ove prakse, koje prelaze okvir modernih medicinskih pristupa, obično se fokusiraju na prirodne proizvode, manuelne tehnike ili metode uma i tela. Uobičajeno korišćene metode alternativne medicine su sledeće:
- Akupunktura: metoda lečenja kineskog porekla u kojoj se fine igle uvode u specifične energetske tačke na telu.
- Fitoterapija: proces sprečavanja ili lečenja bolesti putem jedinjenja dobijenih iz delova biljaka kao listovi, korenovi ili semenke.
- Homeopatija: zasnovana na principu "slično leči slično", uključuje primenu izuzetno niskih doza supstanci koje bi kod zdrave osobe izazvale slične simptome.
- Hiropraktika: manuelne tehnike koje se koriste za korekciju poremećaja kičme i muskuloskeletnog sistema, posebno putem manuelnih podešavanja.
- Ozonoterapija: metoda u kojoj se medicinski ozon gas primenjuje na telo različitim putevima radi jačanja imunskog sistema i povećanja oksigenacije tkiva.
- Terapija čašicama (hidžama): procedura koja stvara efekat vakuuma u određenim oblastima radi eliminisanja takozvane "nečiste krvi" iz organizma.
- Refleksologija: praksa zasnovana na verovanju da određene tačke na rukama i nogama odgovaraju organima u telu, i te tačke se stimulišu masažom.
U kojim bolestima se koristi alternativna medicina?
Metode alternativne medicine se generalno koriste kao podporni element u upravljanju hroničnim problemima i poboljšanju kvaliteta života. Ovi metodi se smataju dodatkom glavnom planu lečenja i ne treba ih smatrati samostalno primarnim metodama lečenja. Alternativna medicina se koristi u sledećim stanjima:
- Hronični bol: bol u donjem delu leđa, bol u vratu, bol u zglobovima i intenzivne glavobolje tipa migrene.
- Psihološki problemi: intenzivan stres, anksiozni poremećaji, blaga depresija i poremećaji spavanja.
- Tegobe digestivnog sistema: funkcionalni digestivni poremećaji, sindrom iritabilnog creva (SIC) i hronični zatvor.
- Slabljeni imunski sistem: jačanje otpornosti protiv sezonskih bolesti i podrška imunskoj ravnoteži organizma.
- Kožna stanja: smanjenje simptoma hroničnih kožnih poremećaja kao ekcem i psorijaza.
- Alergijske reakcije: podporno lečenje za sezonske alergije i simptome astme.
Za koga je pogodna alternativna medicina?
Prakse alternativne medicine mogu biti pogodne za zdrave osobe ili pacijente sa hroničnim stanjima koji žele povećati bioraspoloživost organizma i minimizirati korišćenje hemijskih lekova. Međutim, ovo može varirati prema opštem zdravstvenom stanju osobe. Prakse alternativne medicine mogu biti prikladne za sledeće grupe:
- Pacijenti koji loše toleriraju nuspojave modernih medicinskih tretmana
- Osobe koje traže nefarmakološku podršku za upravljanje hroničnim bolom
- Osobe koje žele održati mentalnu ravnotežu uz fizičko zdravlje
- Pacijenti u procesu rehabilitacije (sa odobrenjem specijaliste)
Koje su rizične grupe u praksama alternativne medicine?
Mada se često opisuju kao prirodne, nepravilna ili neispravna upotreba metoda alternativne medicine može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Posebno interakcije između biljnih preparata i postojećih lekova mogu stvoriti neočekivano opterećenje za metabolizam. Rizične grupe koje treba da budu posebno obazrive sa praksama alternativne medicine su sledeće:
- Trudnice i žene u periodu dojenja: treba izbegavati preparate čiji efekti na razvoj bebe nisu potpuno poznati.
- Onkološki pacijenti: biljni preparati koji mogu interagovati sa hemoterapijom ili radioterapijom mogu ometati lečenje.
- Osobe pre operacije: neke biljke sa antikoagulantnim efektom mogu povećati rizik od krvarenja tokom operacije.
- Osobe sa hroničnom organskom insuficijencijom: biljni proizvodi mogu imati toksične efekte kod osoba sa jetrenom ili bubrežnom insuficijencijom.
- Deca i starije osobe: pošto imaju osetljiviji metabolizam, sve vrste primena treba vršiti pod nadzorom specijaliste.
Šta treba uzeti u obzir pri korišćenju alternativne medicine?
Pre početka alternativnog lečenja, od vitalnog je značaja proceniti njegovu pouzdanost i kvalifikacije osobe koja ga izvodi. Nepravilne prakse ili korišćenje materijala niskog kvaliteta mogu pogoršati postojeće stanje. Pre podvrgavanja praksama alternativne medicine treba uzeti u obzir sledeće:
- Treba proveriti ima li osoba koja izvodi lečenje sertifikat odobren od Ministarstva zdravlja.
- Treba konsultovati usklađenost biljnih proizvoda sa standardima kvaliteta i njihovim uslovima čuvanja.
- Vaš trenutni lekar uvek treba biti informisan o alternativnom metodu koji planirate koristiti.
- Očekivanja treba ostati realistična i treba imati na umu da su ovi metodi podporni pristupi, a ne čudotvorni lekovi.
Često postavljana pitanja o alternativnoj medicini
Jesu li metode alternativne medicine bezbedne?
Prakse alternativne medicine smataju se bezbednim samo kada ih izvode kvalifikovani lekari u higijenskim uslovima; u suprotnom, mogu nositi rizike kao infekciju i oštećenje tkiva.
Mogu li biljni tretmani zameniti lekove?
Ne, biljni proizvodi ne mogu zameniti moderne lekove; međutim, mogu se koristiti kao podporni tretmani uz odobrenje lekara.
Je li akupunktura bolna procedura?
Akupunktura je generalno bezbolna, pošto se koriste veoma fine igle, mada se može javiti blagi osećaj trnjenja.
Pokriva li Institut za socijalno osiguranje tretmane alternativne medicine?
Većina GETAT (tradicionalna i komplementarna medicina) praksi koje se nude u privatnim i javnim bolnicama pruža se pod određenim uslovima ili sa dodatnim troškom; međutim, za ažurirane informacije o pokriću, treba kontaktirati odgovarajuću instituciju.
Koji metod alternativne medicine pomaže u gubitku težine?
Ne postoji metod alternativne medicine koji direktno izaziva gubitak težine; međutim, akupunktura i fitoterapija mogu podržati proces dijete pomažući u regulaciji metabolizma.
Koriste li se prakse alternativne medicine u lečenju karcinoma?
Prakse alternativne medicine se ne koriste za lečenje karcinoma samog po sebi, ali se mogu koristiti kao komplementarni pristupi za smanjenje nuspojava hemoterapije, kao mučnina i umor.
Šta je GETAT?
GETAT je skraćenica za "tradicionalnu i komplementarnu medicinu" i odnosi se na oblast prakse zakonski regulisanu pod nadzorom Ministarstva zdravlja u Turskoj.
Koji metod alternativne medicine je pogodan za migrenu?
Najčešće korišćene metode za smanjenje frekvencije epizoda migrene su akupunktura i neuralna terapija.
Koliko koštaju tretmani alternativne medicine?
Cene variraju prema korišćenom metodu, trajanju sesija i tehnološkoj infrastrukturi institucije.
