Infektivne Bolesti i Klinička Mikrobiologija

Infektivne bolesti i klinička mikrobiologija su grane medicine koje se bave dijagnozom, lečenjem i prevencijom bolesti uzrokovanih mikroorganizmima koji ulaze u telo. Ove specijalnosti pružaju zdravstvene usluge za širok spektar bolesti, od gripa i HIV/AIDS-a do pneumonije i malarije.

Šta su infektivne bolesti i klinička mikrobiologija?

Infektivne bolesti i klinička mikrobiologija su medicinske discipline koje se bave dijagnozom, lečenjem i prevencijom bolesti uzrokovanih mikroorganizmima (bakterije, virusi, gljivice, paraziti) koji ugrožavaju ljudsko zdravlje. Ove dve oblasti rade zajedno u komplementarnoj saradnji da bi se razumele, kontrolisale i lečile infekcije koje prete ljudskom zdravlju.

Specijalisti za infektivne bolesti dijagnostikuju i leče bolesti uzrokovane ovim mikroorganizmima i preduzimaju potrebne mere za zaštitu zdravlja pacijenata. Takođe razvijaju strategije za sprečavanje širenja zaraznih bolesti.

Klinička mikrobiologija je oblast koja uključuje pregled mikroorganizama u laboratorijskim uslovima da bi se identifikovali uzročnici bolesti. Klinički mikrobiolozi identifikuju vrstu mikroorganizma koji uzrokuje bolest i pomažu u izboru odgovarajućih metoda lečenja. Ove dve oblasti imaju ključnu i komplementarnu ulogu da bi se osiguralo da se infekcije precizno dijagnostikuju i efikasno leče.

Čime se bave infektivne bolesti i klinička mikrobiologija?

Infektivne bolesti i klinička mikrobiologija imaju posebno važnu ulogu u borbi protiv zaraznih bolesti. Specijalisti za infektivne bolesti identifikuju zdravstvene probleme kod pacijenata uzrokovane mikroorganizmima, dok klinički mikrobiolozi identifikuju u laboratorijskim uslovima patogene koji pokreću te bolesti.

Glavne bolesti kojima se bave infektivne bolesti i klinička mikrobiologija su sledeće:

• Sve bolesti koje prati povišena temperatura: razne zarazne bolesti mogu biti praćene povišenom temperaturom, uključujući bakterijske, virusne, gljivične i parazitske bolesti.
• Hepatitis A, hepatitis B, hepatitis C i drugi virusi hepatitisa: su virusne infekcije koje utiču na jetru. U ovu grupu se mogu uključiti i hepatitis D i E.
• Dijareja: bolest uzrokovana bakterijskim, virusnim ili parazitskim infekcijama, koja se prenosi posebno putem vode i hrane.
• SIDA (HIV infekcija): virus humane imunodeficijencije (HIV) je infekcija koja slabi imuni sistem.
• Prehlada i grip: su virusne infekcije koje utiču na gornje respiratorne puteve, obično uzrokovane virusom influence.
• Infekcije kože i mekih tkiva: su bakterijske infekcije koje utiču na potkožno tkivo i kožu, kao celulitis i apscesi.
• Bolesti koje uzrokuju osip: virusne bolesti kao morbili, varičela i rubela karakterišu se osipom.
• Trovanje hranom: bolest uzrokovana bakterijama i toksinima, koja se prenosi kontaminiranom hranom i pićima.
• Parazitske bolesti: bolesti kao malarija i amebna dizenterija su infekcije uzrokovane parazitima.
• Sistemske gljivične infekcije: su gljivične infekcije koje se mogu širiti kroz celo telo; na primer, infekcije uzrokovane rodovima Candida i Aspergillus.
• Meningitis: infekcija membrana koje okružuju mozak i kičmenu moždinu, obično uzrokovana bakterijama ili virusima.
• Pneumonija: infekcija pluća, najčešće uzrokovana bakterijskim, virusnim ili gljivičnim agensima.
• Tuberkuloza (TB): infekcija koja utiče na pluća, uzrokovana bakterijom Mycobacterium tuberculosis.
• Infekcija virusom Zika: virusna infekcija koja se prenosi komarcima i koja može imati ozbiljne posledice kod trudnica.
• Besnilo: smrtonosna infekcija uzrokovana virusom besnila koja utiče na centralni nervni sistem.
• Morbili: zarazna virusna bolest uzrokovana virusom morbila, karakterisana osipom i povišenom temperaturom.

Koje studije se obavljaju u odeljenju infektivnih bolesti i kliničke mikrobiologije?

Odeljenje infektivnih bolesti i kliničke mikrobiologije obavlja razne studije da bi se utvrdilo imaju li pacijenti zarazne bolesti i izabrale odgovarajuće metode lečenja. Ove studije se koriste da bi se utvrdilo kako mikroorganizmi ulaze u telo i koje bolesti uzrokuju. Glavne studije koje se obavljaju su sledeće:

• Hemokultura: ova studija uključuje kultivisanje mikroorganizama iz uzorka krvi da bi se detektovale bakterijske infekcije. Koristi se posebno za detekciju infekcija koje su se proširile u krvotok.
• Urokultura: ova studija se obavlja da bi se detektovale bakterijske infekcije u uzorku urina koji se koristi za dijagnozu urinarnih infekcija.
• PCR test (reakcija lančane polimeraze): studija koja se koristi za detekciju genetskog materijala virusa i bakterija. Često se koristi u dijagnozi HIV-a, tuberkuloze i drugih virusnih infekcija.
• Testovi antitela: ova studija se koristi za detekciju antitela koja imuni sistem proizvodi kao odgovor na infekciju. Koristi se za detekciju virusa kao HIV i hepatitis B i C.
• Analiza gasova u krvi: ova studija se obavlja da bi se pratili nivoi kiseonika i ugljen-dioksida u telu. Korisna je za detekciju plućnih infekcija.
• Mikroskopski pregled: ova studija uključuje pregled gljivica, parazita i bakterija pod mikroskopom. Parazitske infekcije se mogu detektovati, posebno putem uzoraka stolice.
• Serološki testovi: ove studije se koriste za dijagnozu infekcija detektovanjem prisustva antitela ili antigena u krvnom serumu. Koriste se posebno za infekcije kao hepatitis, HIV i Lajmska bolest.
• Test virusnog opterećenja: ova studija meri količinu virusa kao HIV i hepatitis u krvi. Pokazuje koliko je virus aktivan i kako reaguje na lečenje.
• Test osetljivosti na antibiotike (antibiogram): ova studija, obavljena na uzorcima bakterija, utvrđuje koji antibiotici su efikasni i koje bakterije su rezistentne na antibiotike.
• Kožni testovi: ova studija se koristi za detekciju infekcija putem alergena ili patogena postavljenih pod kožu. Koristi se za bolesti kao tuberkuloza.
• Koprokultura: ova studija uključuje kultivisanje mikroorganizama iz uzorka stolice da bi se detektovale infekcije digestivnog sistema. Koristi se posebno za trovanje hranom i parazitske bolesti.
• Biopsija i studije tkiva: ova studija uključuje pregled uzoraka zaraženog tkiva pod mikroskopom. Koristi se za detekciju nekih gljivičnih i bakterijskih infekcija.
• Bris za infekcije kože i mekih tkiva: studija koja uključuje mikroskopski pregled mikroorganizama u infekcijama kože i mekih tkiva.

Koji se tretmani nude u odeljenju infektivnih bolesti i kliničke mikrobiologije?

Tretmani koji se obavljaju u odeljenju infektivnih bolesti i kliničke mikrobiologije imaju za cilj poboljšanje zdravlja pacijenata, sprečavanje širenja infekcija i sprečavanje komplikacija bolesti. Proces lečenja zavisi od tipa i ozbiljnosti infekcije, kao i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Za svaku infekciju se koriste različite metode lečenja. Glavne metode lečenja uključuju:

• Antibiotska terapija: antibiotici se koriste za lečenje bakterijskih infekcija. Ovaj tretman sprečava multiplikaciju bakterija i širenje infekcije. Na primer, antibiotska terapija se koristi u bolestima kao pneumonija, urinarne infekcije i tuberkuloza.
• Antivirusni tretman: virusne infekcije se leče antivirusnim lekovima. Antivirusni lekovi se koriste za lečenje virusnih infekcija kao HIV/AIDS i hepatitis B i C. Ovi lekovi zaustavljaju progresiju bolesti sprečavanjem multiplikacije virusa.
• Antimikotski tretman: antimikotski lekovi se koriste za lečenje gljivičnih infekcija. Gljivične infekcije mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme, posebno kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom. Ovaj tretman inhibira rast gljivica i sprečava širenje infekcije.
• Antiparazitski tretman: bolesti uzrokovane parazitima leče se antiparazitskim lekovima. Ovi lekovi, koji se koriste za bolesti kao malarija i amebna dizenterija, sprečavaju širenje parazita u telu.
• Procedura vakcinacije: mnoge zarazne bolesti mogu se sprečiti vakcinama. Vakcine za bolesti kao hepatitis B, morbili i grip koriste se za sprečavanje širenja infekcija. Vakcine jačaju imuni sistem i obezbeđuju zaštitu od bolesti.
• Hospitalizacija i potporni tretman: ozbiljne infekcije mogu zahtevati hospitalizaciju i potporni tretman. Ovaj tretman podržava imuni sistem pacijenta i olakšava efekte infekcije. Takođe se koriste potporne metode kao terapija tečnostima i balans elektrolita.
• Hirurška intervencija: neke infekcije mogu zahtevati hiruršku intervenciju. Hirurška intervencija može biti potrebna u slučajevima kao apscesi, apscedirane rane i uklanjanje zaraženih organa. Ovakve intervencije pomažu da se spreči širenje infekcije.
• Imunoterapija: kod pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom mogu se primeniti tretmani imunoterapije koji jačaju imuni sistem. Ovaj tretman povećava kapacitet tela za borbu protiv infekcija.
• Tretman zoonotskih infekcija: infekcije koje se prenose sa životinja na ljude obično zahtevaju specifične metode lečenja. Za zoonotske bolesti kao besnilo pruža se hitan tretman, koji obično uključuje vakcinaciju i terapiju imunoglobulinom.