Skolioza je trodimenzionalna krivina kičme karakterisana rotacijom pršljenova oko sopstvene ose, koja se generalno javlja u oblasti grudnog koša i donjeg dela leđa. U normalnoj kičmi, kičmeni stub izgleda pravo kada se gleda s leđa. U slučajevima skolioze, kičma se krivi na desno ili levo, formirajući deformitet u obliku „S“ ili „C“.
Hirurgija kičme je interdisciplinarna medicinska specijalnost koja se fokusira na lečenje strukturnih deformiteta kičme, traumatskih povreda i degenerativnih poremećaja kičme, pri čemu je skolioza jedna od njenih primarnih oblasti interesovanja. Ciljevi hirurgije kičme su poboljšanje kvaliteta života pacijenta, eliminacija pritiska na nerve i obnavljanje pravilnog poravnanja kičme i opšte ravnoteže tela.
Šta je skolioza?
Skolioza je deformitet kičme definisan kao lateralna krivina kičme koja meri 10 stepeni ili više i koja se najčešće otkriva tokom perioda brzog rasta (prije puberteta). Skolioza nije samo kozmetički problem; takođe je sistemsko zdravstveno stanje koje, u težim slučajevima, može uticati na respiratorni kapacitet i poremetiti funkciju unutrašnjih organa. Glavne karakteristike skolioze su sledeće:
- Lateralna krivina kičme (lateralna devijacija)
- Rotacija pršljena (torzija)
- Asimetrija ramena i kukova
- Izražen izgled grbe (rebarna grba) na jednoj strani leđa.
Koji su simptomi skolioze?
Skolioza se često manifestuje vidljivim asimetrijama koje se mogu otkriti tokom fizičkog pregleda. Posebno kod adolescenata, prvi znaci upozorenja mogu uključivati odeću koja se ne uklapa pravilno ili rame koje izgleda više od drugog. Simptomi skolioze navedeni su u nastavku:
- Jedno rame ostaje više od drugog
- Jedna lopatica je izraženija ili strči
- Asimetrija između desne i leve strane konture struka
- Neujednačen prostor između ruku i trupa kada ruke slobodno vise pored tela.
- Telo se naginje na jednu stranu
Šta je hirurgija kičme?
Hirurgija kičme obuhvata sve hirurške procedure obavljene na 33 pršljena, od oblasti vrata do trtice, na diskovima između tih kostiju i na tkivu kičmene moždine koje štite. U hirurgiji kičme koriste se napredne medicinske tehnologije za lečenje anatomski kompleksnih mreža nerava i podržnih tkiva, s ciljem poboljšanja njihove funkcije i strukturnog integriteta.
Osnovni princip moderne hirurgije kičme je postizanje stabilizacije kičme i obavljanje dekompresije (eliminacije pritiska na nerve). Hirurška intervencija se generalno smatra potrebnom za zaštitu neurološkog zdravlja pacijenta kada su konzervativne metode kao fizikalna terapija, lekovi ili injekcije nedovoljne.
Kojim bolestima se bavi hirurgija kičme?
Specijalisti za hirurgiju kičme leče širok spektar stanja, od degenerativnih procesa do genetskih poremećaja. Ova stanja mogu poremetiti mehaničko poravnanje kičme i mogu uključivati faktore koji direktno ugrožavaju nervni sistem. Problemi kojima se bavi hirurgija kičme su sledeći:
- Lumbalne i cervikalne hernije (hernija diska): to je stanje u kojem se intervertebralni diskovi pomeraju sa svog mesta i pritiskaju nerve.
- Krivina kičme (skolioza i kifoza): strukturni poremećaji karakterisani abnormalnom lateralnom ili prednjom krivinom kičme.
- Suženje spinalnog kanala (spinalna stenoza): to je stanje u kojem se spinalni kanal sužava, ograničavajući prenos nervnih signala i pritiskajući nerve.
- Klizanje pršljena (spondilolisteza): to je pomeranje jednog pršljena napred ili nazad preko drugog, što dovodi do nestabilnosti kičme.
- Tumori kičme: to su benigne ili maligne formacije koje se razvijaju unutar ili oko kičmene moždine i u okolnim kostnim strukturama.
- Prelomi i trauma kičme: to su nestabilne kostne povrede koje su posledica nesreća ili padova.
- Ankilozirajući spondilitis: to je stanje smanjene pokretljivosti izazvano upalom zglobova kičme.
Kada posetiti odeljenje hirurgije kičme?
Poremećaj sistema kičme može se manifestovati ne samo bolom u leđima, već i raznim simptomima koji se prostiru duž nervnih puteva. Promene koje se osećaju u ekstremitetima (rukama i nogama) su važni signali koji mogu zahtevati hirušku procenu. Simptomi koji ukazuju na potrebu za hirurškom intervencijom su sledeći:
- Oštri bolovi kao električni udari koji se prostiru u ruke i noge
- Trajan osećaj utrnulosti i trnjenja u rukama i nogama
- Skraćivanje distance hodanja i brzo zamaranje nogu (neurogena klaudikacija)
- Gubitak mišićne snage (nesposobnost drzanja predmeta ili razvoj spuštenog stopala)
- Nagli gubici kontrole urina ili stolice (ovo je indikacija za hitnu operaciju).
- Vidljivi posturalni poremećaji i asimetrija ramena
Koje dijagnostičke metode se koriste u hirurgiji kičme?
Precizan plan lečenja počinje radiološkim i elektrofiziološkim testovima koji omogućavaju procenu kičme na milimetarskom nivou. Nakon fizičkog pregleda, hirurg kičme koristi napredne tehnike snimanja za jasno prepoznavanje porekla problema. Najčešće korišćene dijagnostičke metode u hirurgiji kičme navedene su u nastavku:
- Magnetna rezonanca (MR): to je zlatni standard za detaljnu procenu mekih tkiva, intervertebralnih diskova i nervnih korenova.
- Kompjuterizovana tomografija (CT): preferira se za jasnu vizualizaciju kostne strukture i linija preloma.
- Rendgen: koristi se za procenu opšteg poravnanja kičme i određivanje stepena krivine.
- EMG (elektromiografija): obavlja se radi merenja brzine nervne provodljivosti i opsega mišićnog oštećenja.
Koje metode lečenja se koriste u hirurgiji kičme?
Napredak tehnološke infrastrukture omogućava razvoj hirurških rešenja prilagođenih svakom pacijentu i svakom stanju.
Lečenje lumbalnih i cervikalnih hernija (hernija diska)
U lečenju lumbalne i cervikalne hernije diska, prvo se razmatraju nehirurške metode kao odmor, fizikalna terapija i epiduralne injekcije. Međutim, operacija je neizbežna u slučajevima kada su prisutni neurološki deficiti. Najčešće primenjivane metode su:
- Mikrodiskektomija: to je odstranjivanje herniranog diskalnog materijala kroz malu inciziju uz pomoć hirurškog mikroskopa.
- Potpuno endoskopska diskektomija: to je procedura odstranjivanja herniranog diska uvođenjem kamere kroz otvor od oko 0,5-1 cm.
- Diskalna proteza: u cervikalnoj herniji diska, to je procedura u kojoj se implantira veštački disk koji zamenjuje oštećen disk radi očuvanja pokretljivosti.
Lečenje krivine kičme (skolioza i kifoza)
Lečenje skolioze se planira prema stepenu krivine i godinama pacijenta. U blagim krivinama koriste se opservacija i korzeti, dok se u progresivnim krivinama ili onima koje ugrožavaju funkciju unutrašnjih organa primenjuju sledeće hirurške metode:
- Posteriorna fuzija i instrumentacija: to je korekcija i stabilizacija krivine kičme zavrtcima i šipkama kroz zadnji deo.
- Magnetski kontrolisani sistemi šipki za rast: to je upotreba posebnih proširivih sistema koji se mogu periodično produžiti da ne ograničavaju rast kičme kod male dece.
Lečenje suženja spinalnog kanala (spinalna stenoza)
Spinalna stenoza je suženje spinalnog kanala zbog starenja ili degenerativnih promena (kao kalcifikacija) i pritiska na nerve. Ovi pacijenti generalno osećaju utrnulost u nogama i moraju se zaustaviti nakon hodanja određene distance. Glavni cilj lečenja je proširiti spinalni kanal i eliminisati pritisak na nerve. Metode lečenja primenjene u spinalnoj stenozi su sledeće:
- Laminektomija (dekompresija): to je delimično ili potpuno odstranjivanje kostnog luka u zadnjem delu kičme (lamina) radi smanjenja pritiska na nerve.
- Foraminotomija: to je hirurško proširenje otvora (foramen) kroz koji nervni korenovi izlaze iz kičme.
Lečenje klizanja pršljena (spondilolisteza)
Spondilolisteza je stanje u kojem se jedan pršljen klizi napred ili nazad preko pršljena ispod njega. Ovo stanje može izazvati jak bol u donjem delu leđa i pritisak na nervni koren. Fizikalna terapija i korzet su efikasni u blagim slučajevima, dok se u slučajevima kada se razvije nestabilnost primenjuju sledeći tretmani:
- Spinalna fuzija (stabilizacija): to je procedura stabilizacije i fuzije klizavih pršljena titanijumskim zavrtcima i sistemima kaveza.
- TLIF/PLIF metode: to je procedura u kojoj se pristupa prostoru intervertebralnog diska radi odstranjivanja herniranog diskalnog materijala i podrške spinalnoj fuziji.
Lečenje tumora kičme
Tumori kičme mogu poticati iz same kičme ili se razviti kao posledica metastaze tumora drugih organa. Proces lečenja se obavlja u saradnji sa odeljenjima onkologije i radioterapije. Hirurška intervencija generalno se zasniva na principima odstranjivanja tumora i stabilizacije kičme i uključuje sledeće:
- Resekcija tumora: to je odstranjivanje formacije u najvećoj mogućoj meri bez oštećenja nervnog tkiva.
- Vertebroplastika / kifoplastika: to je injekcija posebnog medicinskog cementa u pršljen u slučajevima kompresivnih preloma povezanih sa tumorom, radi ublažavanja bola i jačanja kosti.
Lečenje preloma i traume kičme
Prelomi koji su posledica saobraćajnih nesreća, padova ili osteoporoze mogu zahtevati hitnu intervenciju zbog rizika od povrede kičmene moždine. Lečenje se određuje prema tipu preloma i stabilnosti kičme:
- Interna fiksacija: to je stabilizacija kičme postavljanjem sistema zavrtaka i šipki iznad i ispod frakturiranog segmenta.
- Minimalno invazivno perkutano uvrtanje zavrtaka: omogućava ranu mobilizaciju pacijenta uvođenjem zavrtaka kroz male ulazne tačke bez pravljenja velike incizije na koži.
Lečenje ankilozirajućeg spondilitisa
Ankilozirajući spondilitis je hronična reumatska bolest karakterisana upalom zglobova kičme, što dovodi do fuzije pršljena i izgleda „kičme u obliku bambusovog štapa“. Glavno lečenje sastoji se od upravljanja lekovima koje propisuju reumatolozi; međutim, u slučajevima kada se razvijaju ozbiljni deformiteti, razmatraju se sledeće hirurške opcije:
- Osteotomija: to je operacija koja se obavlja u slučajevima preterane prednje krivine kičme (kifoza), u kojoj se odstranjuje kost radi obnavljanja uspravnog stava pacijenta.
- Zglobne intervencije: u slučajevima kada su zahvaćeni i kuk i koleno, operacije postavljanja endoproteze mogu se uključiti u hirurški plan.