Patološki nalaz je najvažniji dokument koji određuje plan lečenja pacijenta; zato je patološki pregled neophodan za ozbiljne bolesti, posebno za rak.
Šta je patologija?
Patologija je medicinska specijalnost koja u laboratorijskim uslovima ispituje uzorke tkiva, ćelija i telesnih tečnosti uzete od pacijenata radi istraživanja uzroka bolesti, njihovih procesa razvoja i strukturnih promena koje izazivaju u telu. Odeljenje za patologiju, koje radi na postavljanju konačne dijagnoze za mnoge infekcije i inflamatorne bolesti, posebno rak, omogućava mikroskopsku, makroskopsku i molekularnu analizu uzoraka uzetih od pacijenata. Patologija je neophodna, posebno za dijagnozu raka. Kroz patologiju se detaljno analiziraju struktura ćelija, organizacija tkiva i abnormalne promene.
Kojim bolestima se bavi patologija?
Patologija nije ograničena na jednu grupu bolesti i predstavlja osnovnu disciplinu u dijagnozi širokog spektra stanja. Najčešće se koristi u dijagnozi raka, gde određuje da li su tumori benigni ili maligni. Patologija takođe može otkriti infektivne bolesti. Glavne grupe bolesti koje se konačno dijagnostikuju putem patološkog nalaza navedene su u nastavku:
- Onkološke bolesti: prepoznaju se benigni i maligni tumori, zajedno sa tipom i stadijumom raka.
- Inflamatorne bolesti: otkrivaju se inflamatorne bolesti organa, kao što su gastritis i kolitis.
- Infektivne bolesti: utvrđuje se prisustvo gljivica, parazita ili određenih vrsta bakterija i obim oštećenja tkiva.
- Autoimune bolesti: na nivou tkiva se ispituju efekti bolesti u kojima telo napada svoja sopstvena tkiva.
- Bolesti kože: neophodna je za dijagnozu psorijaze, ekcema i sumnjivih mladeža (nevusa).
Kako se obavlja patološki pregled?
Laboratorija za patologiju je medicinska jedinica u kojoj radi patolozi koristeći opremu visoke tehnologije. Patologija je u osnovi proces pregleda tkiva i ćelija. Uzorci dobijeni putem brisa, strugotine, hirurških operacija ili biopsije šalju se u laboratoriju koristeći metod konzervacije nazvan „fiksacija“, gde prolaze kroz različite korake obrade.
U početnoj fazi, uzorci se adekvatno konzerviraju i pripremaju. Zatim se seku na tanke preseke i pregledaju pod mikroskopom. Koriste se tehnike bojenja da bi ćelijske strukture bile jasnije. Patolog procenjuje da li su ćelije normalne ili abnormalne. Takođe se analiziraju faktori kao što su organizacija, veličina i oblik ćelija.
Faze kroz koje prolazi uzorak uzet od pacijenta u laboratoriji za patologiju su sledeće:
- Makroskopski pregled: uključuje faze pregleda tkiva golim okom, merenja i prepoznavanja oblasti iz kojih će se uzeti uzorci.
- Obrada tkiva: je proces uklanjanja vode iz tkiva i njenog zamenjivanja parafinom (supstancom sličnom vosku).
- Sečenje preseka: je proces sečenja blokova parafina na preseke mikrometarske debljine (mnogo tanje od papira) pomoću uređaja nazvanog mikrotom.
- Bojenje: primenjuju se rutinske ili posebne metode bojenja da bi ćelije bile vidljive.
- Mikroskopska procena: je faza u kojoj patolog pregleda i opisuje pripremljene preparate.
Šta su patološki testovi?
Patološki testovi se klasifikuju u različite kategorije prema vrsti uzorka koji se pregleda i tehnologiji korišćenoj za analizu. Najčešće korišćeni patološki testovi su sledeći:
- Histopatološki testovi: pregledaju se kompletni uzorci tkiva izvađeni hirurškim procedurama ili biopsijom.
- Citopatološki testovi: su testovi u kojima se pregledaju pojedinačne ćelije ili grupe ćelija. Kao primer se može navesti Papanikolau test.
- Imunohistohemijski testovi: je proces obeležavanja specifičnih proteina u ćelijama pomoću posebnih antitela radi određivanja podtipa raka.
- Molekularni patološki testovi: je proces otkrivanja genetskih promena na nivou DNK i RNK (mutacije, itd.).
- Protočna citometrija: je analiza fizičkih i hemijskih svojstava ćelija (obično u uzorcima krvi i kostne srži) pomoću lasera.
Koliko je vremena potrebno da patološki nalaz bude spreman?
Medicinski nije moguće da onkološki pacijent počne lečenje bez patološkog nalaza. Patološki nalaz otkriva da li su hirurške margine čiste, koliko je agresivan tumor (gradus) i koja je njegova proširenost (stadijum). Jednostavna patologija može dati rezultat za 2 do 5 dana, dok složeni slučajevi koji zahtevaju bojenje ili molekularnu analizu mogu trajati od 7 do 15 dana da se finalizuju. Međutim, neki posebni testovi mogu trajati duže. Za rezultate molekularnih analiza mogu biti potrebne nedelje. Trajanje takođe zavisi od opterećenja i kapaciteta laboratorije. U hitnim slučajevima rezultati se mogu dobiti brže.
Šta znači pozitivan patološki nalaz?
Pozitivan patološki nalaz ukazuje da su u pregledanom uzorku otkriveni nalazi povezani sa bolešću. Posebno u testovima na rak, pozitivan nalaz ukazuje na prisustvo tumorskih ćelija; međutim, pozitivan nalaz ne znači uvek nešto nepovoljno. U testovima na infekciju, pozitivan nalaz ukazuje na prisustvo uzročnika infekcije, i to je potrebno za planiranje lečenja. Pozitivni nalazi zahtevaju detaljnu interpretaciju; tip i stadijum bolesti moraju se odrediti i proceniti zajedno sa kliničkim nalazima. Sam pozitivan nalaz možda nije dovoljan. Mora ga interpretirati lekar.
Šta znači negativan patološki nalaz?
Negativan patološki nalaz ukazuje da u pregledanom uzorku nisu otkriveni nalazi povezani sa bolešću. U testovima na rak, negativan nalaz ukazuje da tumor nije pronađen u pregledanom području; međutim, ne pruža uvek apsolutnu sigurnost. U rijetkim slučajevima mogu se dogoditi greške u uzorkovanju, ili se bolest možda neće otkriti ako je u ranoj fazi. Zato, ako se klinički nalazi razlikuju ili postoji sumnja, mogu se obaviti dodatni testovi. Negativni nalazi takođe treba da se procene pažljivo. Simptomi pacijenta su važni, i ako je potrebno, preporučuje se praćenje. Nalazi uvek moraju biti interpretirani od strane lekara.
Šta znači „nisu uočeni patološki nalazi“?
Izraz „nisu uočeni patološki nalazi“ ukazuje da u pregledanom tkivu nije pronađeno nikakvo abnormalno stanje; međutim, nalaz treba proceniti zajedno sa kliničkim nalazima, jer neke bolesti u ranim fazama možda ne pokazuju simptome. Zato može biti potrebno praćenje.
Zašto se traži patološki nalaz?
Patološki nalaz se traži radi postavljanja konačne dijagnoze. Koristi se posebno u sumnjivim stanjima. To je najvažniji alat u dijagnozi raka. Prednosti patološkog nalaza su sledeće:
- Određuje tip i stadijum bolesti.
- Pomaže u planiranju lečenja.
- Neophodan je za procenu nakon operacije.
- Koristi se za otkrivanje infekcija.
- Ima ulogu u dijagnozi autoimunih bolesti.
- Pokazuje širenje bolesti.
- Pruža informacije o prognozi.
- Usmerava kliničke odluke.
Šta se piše u patološkom nalazu?
Patološki nalaz sadrži detaljne i tehničke informacije. Prvo, u nalazu se navode informacije o pacijentu, kao i tip uzorka i metod uzimanja uzorka. U patološkom nalazu su uključeni rezultati makroskopskog i mikroskopskog pregleda, dijagnoza i rezultati dodatnih testova; ako postoji tumor, takođe se navode njegov tip i gradus. Nalazi sadrže medicinsku terminologiju, zato ih mora objasniti lekar.
Često postavljana pitanja o patologiji
Šta znači „atipija“ u patološkom nalazu?
Atipija se odnosi na to da ćelije nemaju normalan izgled, ali još nema dovoljno kriterijuma za konačnu dijagnozu raka.
Obavljaju li se patološki testovi samo u državnim bolnicama?
Ne, patološki pregledi mogu se obaviti i u univerzitetskim bolnicama, privatnim bolnicama i privatnim laboratorijama za patologiju.
Može li patološki pregled putem biopsije izazvati širenje raka?
Ne, nema naučnih dokaza da patološki pregledi obavljeni modernim tehnikama izazivaju širenje raka; naprotiv, neophodni su za planiranje lečenja.
