Dermatologija

Dermatologija je medicinska specijalnost koja se bavi dijagnozom i lečenjem bolesti koje zahvataju kožu, kosu, nokte, oralnu mukozu i polno prenosive bolesti. Poznata i kao "kožne i venerične bolesti" ili "dermatologija", ova oblast ima za cilj da zaštiti zdravlje kože, najvećeg organa tela, i reši estetske probleme. Dermatologija se ne bavi samo površinskim problemima kože, već takođe omogućava ranu dijagnozu hroničnih kožnih bolesti vezanih za imuni sistem i rak kože.

Šta je dermatologija?

Dermatologija je medicinska specijalnost koja se bavi dijagnozom i lečenjem kožnih poremećaja i veneričnih (polno prenosivih) bolesti koje se mogu javiti kod osoba svih uzrasta, i odraslih i dece. Pošto koža funkcioniše kao zaštitna barijera između tela i spoljašnje sredine, dermatološki pregled može takođe pružiti važne naznake o opštem zdravstvenom stanju osobe. Specijalisti dermatologije nazivaju se dermatolozi ili specijalisti za kožne bolesti.

Koje bolesti leči dermatologija?

Stanja kojima se bavi odeljenje za dermatologiju obuhvataju celu spoljašnju površinu tela, od glave do pete. Glavne grupe bolesti koje se leče na odeljenju za dermatologiju su sledeće:

Akne i problemi s bubuljicama: uključuje adolescentne akne, akne odraslih i erupcije vezane za hormone.
Tipovi ekcema (dermatitis): kožne erupcije sa svrabom kao atopijski dermatitis, kontaktni dermatitis i seboroični dermatitis.
Psorijaza: hronična bolest vezana za imuni sistem koju karakteriše srebrnasto ljuspanje kože.
Gljivične infekcije: gljivična stanja koja zahvataju noge, nokte, telo i skalp.
Poremećaji kose: uključuju probleme kao alopecia areata, genetsko opadanje kose, masna koža glave i perut.
Poremećaji noktiju: uključuju probleme kao urasli nokti, debljanje noktiju, promene boje i gljivice na noktima.
Urtikarija: karakterišu je nagle otekline sa svrabom uzrokovane alergijama ili stresom.
Vezikulobulozne bolesti: uključuju autoimune bolesti kao pemfigus, koje karakterišu plikovi ispunjeni tečnošću na koži.
Vitiligo: stanje u kojem se formiraju bele fleke na koži.
Melazma: braon fleke od sunca koje se često primećuju, posebno kod žena.
Pege i staračke fleke: nakupine pigmenta koje se javljaju u područjima izloženim suncu.
Postinflamatorna hiperpigmentacija: tamni ožiljci koji ostaju nakon rana ili akni.
Rak kože i praćenje mladeža: jedna od najvitalnijih oblasti dermatologije je rana dijagnoza kožnih tumora. Uspeh lečenja je veoma visok kada se rak kože otkrije u ranoj fazi. Dermatolozi koriste tehnologiju digitalne dermoskopije za mapiranje mladeža na telu i praćenje rizičnih promena. Klinički pregled asimetričnih mladeža, s nepravilnim ivicama ili koji menjaju boju posebno je ključan za sprečavanje tipova visokog rizika kao maligni melanom.

Šta su dermatološki pregledi i dijagnostičke metode?

Proces dermatološkog pregleda počinje fizičkom procenom i nastavlja se raznim specifičnim tehnikama prema prirodi bolesti. Čak i dublji slojevi kože mogu se pregledati neinvazivnim metodama. Pregledi i dijagnostičke metode koje dermatolozi često koriste su sledeći:

Dermoskopija (mikroskopija povrchine): detaljan pregled mladeža i kožnih lezija putem osvetljenog uveličavajućeg uređaja.
Biopsija kože: procedura uzimanja malog uzorka tkiva kože radi konačne dijagnoze.
Epikutani test (flaster test): koristi se za identifikaciju alergena koji uzrokuju kontaktni dermatitis.
Kožni ubodni test: obavlja se radi detekcije alergijskih reakcija tipa 1, kao alergije na polen ili hranu.
Punč biopsija: uključuje uzimanje cilindričnog uzorka tkiva koji obuhvata sve slojeve kože.
Biopsija brijanjem: uključuje uzimanje izdignutih lezija s gornjeg sloja kože brijanjem.
Ekscizionalna biopsija: hiruruško uklanjanje cele sumnjive lezije.
Tzankov test: koristi se u dijagnozi infektivnih kožnih bolesti, posebno virusnih vezikularnih stanja kao herpes i varičela. Uzima se razmaz sa lezije, boji se posebnim bojama i pregleda pod mikroskopom.
Pregled Woodovom lampom: ovaj pregled se obavlja u tamnoj prostoriji koristeći izvor ultravioletne svetlosti talasne dužine od 365 nm. Preferira se za dijagnozu stanja kao tinea capitis, vitiligo, eritrazma i porfirija.
Analize krvi: koriste se za identifikaciju osnovnih metaboličkih i sistemskih bolesti vezanih za određene dermatološke probleme.

Šta treba imati u vidu pre dermatoloških pregleda?

Pacijenti treba da obave određene pripreme da bi se tačnost pregleda ne bi narušila. Neispravne prakse ili korišćeni lekovi mogu suprimirati ili izmeniti rezultate pregleda. Pre dermatoloških pregleda posebno treba imati u vidu sledeće:

Upotreba antihistaminika (lekova za alergiju) treba se prekinuti pod medicinskim nadzorom najmanje nedelju dana pre alergijskih testova.
Ne treba nanositi kreme, losione ili šminku na područje pregleda na dan konsultacije.
Ako se planira biopsija, treba obavestiti lekara o korišćenju antikoagulanata.
Ako će se obaviti pregled na gljivice, zahvaćeno područje ne treba doći u kontakt s vodom i ne treba nanositi kreme 24 sata pre pregleda.

Koje su metode lečenja koje se koriste u dermatologiji?

Dermatološko lečenje uključuje sve metode koje se primenjuju za upravljanje biološkim, sredinskim ili genetskim stanjima koja narušavaju integritet kože. Dermatološko lečenje ima za cilj i ublažavanje simptoma i postizanje trajnog oporavka rešavanjem osnovnog uzroka bolesti. Najčešće korišćene metode u modernoj dermatologiji detaljno su navedene u nastavku:

Topikalne terapije: direktna primena lekova u obliku krema, losiona ili masti na zahvaćeno područje.
Sistemske terapije: korišćenje lekova koji deluju na celo telo putem oralnih tableta ili intravenskih/intramuskularnih injekcija.
Krioterapija (terapija hladnim): proces zamrzavanja tkiva tečnim azotom.
Elektrokauterizacija: uklanjanje lezija spaljivanjem putem električne struje.
Fototerapija: terapeutska upotreba ultravioletne svetlosti određenih talasnih dužina u lečenju kožnih bolesti.
Dermatološka hirurgija: manje hirurške procedure kao uklanjanje mladeža, ekscizija cista ili biopsija kože.
Laserski i sistemi svetlosti: generalno se preferiraju za lečenje vaskularnih lezija, ožiljaka od akni, kožnih fleka i uklanjanja neželjenih dlaka. Fragmentisani laseri, Q-switched sistemi i Nd:YAG laseri su među tehnologijama koje nude najbezbednije rezultate u kliničkim uslovima.

Kozmetička dermatologija i njene oblasti primene

Kozmetička dermatologija je subspecijalnost koja ima za cilj poboljšanje estetskog izgleda kože dok se čuva njeno zdravlje. Ove procedure se koriste za odlaganje znakova starenja i poboljšanje kvaliteta kože. Glavne primene u kozmetičkoj dermatologiji uključuju:

Botulinski toksin (botoks): koristi se u lečenju bora ekspresije i preteranog znojenja (hiperhidroze).
Dermalni filleri: primenjuju se radi kompenzacije gubitka volumena i popunjavanja dubokih bora.
Mezoterapija: injekcija vitamina, minerala i aminokiselina ispod kože.
PRP (plazma bogata trombocitima): korišćenje plazme bogate trombocitima dobijene iz pacijentove sopstvene krvi za reparaciju tkiva.
Hemijski piling: kontrolisana eksfolijacija i obnova gornjeg sloja kože.

Šta treba imati u vidu pre dermatoloških procedura?

Proces pripreme je važan za povećanje uspeha dermatološke terapije i minimiziranje rizika od komplikacija. Pre procedure, pacijenti treba pažljivo da slede uputstva lekara. Pre dermatoloških procedura treba imati u vidu sledeće: