Odeljenje za reumatologiju se bavi dijagnozom i lečenjem bola, otoka, ograničene pokretljivosti i gubitka funkcije koji pogađaju zglobove, kosti, mišiće, vezivna tkiva i meka tkiva. Reumatske bolesti su sistemska stanja koja nisu ograničena samo na zglobove; takođe mogu zahvatiti vitalne organe kao srce, pluća, bubrezi i koža. Cilj rane dijagnoze i odgovarajućeg lečenja je sprečavanje trajnog oštećenja zglobova i zahvaćenosti organa koja se može razviti kao posledica ovih bolesti.
Šta je reumatologija?
Reumatologija je subspecijalnost interne medicine koja se fokusira na hronična bolna stanja koja pogađaju muskuloskeletni sistem tela, kao i na autoimune bolesti. Autoimunost je stanje u kojem imuni sistem pogrešno prepoznaje sopstvene ćelije tela kao strane i napada ih. Autoimunost predstavlja osnovu mnogih reumatoloških poremećaja.
Specijalisti za reumatologiju zovu se reumatolozi. Reumatolozi dijagnostikuju reumatske bolesti i razvijaju individualizovane planove lečenja prilagođene stanju i specifičnim potrebama svakog pacijenta. Pošto je tok ovih bolesti često dugotrajan (hroničan), bliska saradnja između pacijenta i lekara ima ključnu ulogu u poboljšanju uspeha lečenja.
Koje bolesti leči odeljenje za reumatologiju?
Klinika za reumatologiju se bavi širokim spektrom bolesti, uključujući i one koje nastaju mehaničkim habanjem i one uzrokovane inflamatornim procesima. Glavne bolesti koje prati odeljenje za reumatologiju su sledeće:
- Reumatoidni artritis (inflamatorni zglobni reumatizam): hronična inflamatorna bolest koja prvenstveno pogađa male zglobove šaka i stopala i generalno slijedi simetrični obrazac.
- Ankilozirajući spondilitis: hronična reumatska bolest koja prvenstveno pogađa donji deo leđa i kičmu i karakterizuje se jutarnjom ukočenošću.
- Lupus (bolest leptira): sistemska bolest vezivnog tkiva koja može zahvatiti više organa, uključujući kožu, zglobove, bubrege i krvne ćelije.
- Osteoartritis (kalcifikacija): mehanička bolest koja se razvija kao posledica postepenog habanja zglobne hrskavice tokom vremena.
- Giht: to su nagli i bolni napadi koji nastaju kao posledica nakupljanja kristala u zglobovima zbog poremećaja metabolizma mokraćne kiseline.
- Sjögrenov sindrom: poremećaj imunog sistema koji napada egzokrine žlezde i karakterizuje se suvim očima i suvim ustima.
- Psorijatični artritis: inflamatorni artritis koji se može javiti kod osoba sa psorijazom.
- Behčetova bolest: multisistemska bolest karakterisana ulkusima u ustima i genitalnoj oblasti, inflamacijom oka i vaskularnom zahvaćenošću.
- Vaskulitis: odnosi se na inflamatorna stanja koja se javljaju na zidovima krvnih sudova.
- Fibromialgija: reumatsko stanje mekog tkiva karakterisano generalizovanim bolom mišića, umorom i poremećajima spavanja.
Koje su dijagnostičke metode korišćene u reumatologiji?
Dijagnoza reumatoloških bolesti zahteva multidisciplinarni pristup i često je kao sklapanje slagalice. Klinički pregled, medicinska istorija pacijenta i napredni laboratorijski testovi čine osnovu dijagnostičkog procesa. Dijagnostičke metode u reumatologiji uključuju:
- Laboratorijski testovi: analize krvi i urina se koriste za merenje nivoa inflamacije u telu i otkrivanje autoantitela.
- Metode snimanja: koriste se za uočavanje oštećenja zglobne strukture, habanja ili povećane akumulacije tečnosti.
- Analiza zglobne tečnosti: tečnost uzeta iz otečenog zgloba se pregleda pod mikroskopom radi istraživanja prisustva kristala ili infekcije.
Šta su reumatološki testovi?
Laboratorijski testovi se koriste da bi se potvrdilo prisustvo reumatološke bolesti ili da bi se isključila druga moguća stanja. Najčešće korišćeni reumatološki testovi su:
- Brzina sedimentacije (SE) i CRP: su analize krvi koje ukazuju na opšti nivo inflamacije (inflamatorne aktivnosti) u telu.
- Reumatoidni faktor (RF) i Anti-CCP: su specifični testovi antitela korišćeni u dijagnozi reumatoidnog artritisa.
- ANA test (antinuklearno antitelo): je kritičnog značaja za skrining lupusa i drugih bolesti vezivnog tkiva.
- HLA-B27: genetski marker koji se proverava kada se sumnja na ankilozirajući spondilitis.
- Mokraćna kiselina: procenjuje se za dijagnozu i praćenje gihta.
- Kompletna krvna slika i testovi bubrežne/jetrene funkcije: obavljaju se da bi se pratili sistemski efekti bolesti i procenila prikladnost za upotrebu lekova.
Ko treba da poseti odeljenje za reumatologiju?
Nije svaki bol u zglobu znak reumatske bolesti, ali određeni specifični simptomi ukazuju da je potrebna konsultacija sa reumatologom. Posebno je važno da osobe sa genetskom predispozicijom pažljivo prate svoje simptome. Prikladno je da sledeće osobe posete odeljenje za reumatologiju:
- Osobe koje osete ukočenost u zglobovima ili donjem delu leđa prilikom budjenja ujutru koja traje duže od 30 minuta
- Osobe koje osete crvenilo, otok i povećan osećaj toplote u zglobovima
- Osobe koje imaju bol u donjem i gornjem delu leđa koji se pogoršava odmorom i poboljšava pokretom
- Osobe koje razvijaju preteranu osetljivost na sunčevu svetlost ili osip u obliku leptira na licu
- Osobe koje imaju neobjašnjivu ponavljajuću povišenu temperaturu i umor
- Osobe koje primete bledilo ili promenu boje u plavičasto na prstima kao odgovor na hladno (Raynaud-ov fenomen)
Koje su metode lečenja reumatoloških bolesti?
Lečenje reumatoloških bolesti varira prema tipu i ozbiljnosti bolesti, kao i opštem zdravstvenom stanju pacijenta. Glavni ciljevi lečenja su suzbijanje inflamacije, olakšanje bola i poboljšanje kvaliteta života pacijenta dok se sprečava oštećenje zglobova. Glavne metode lečenja korišćene u upravljanju reumatološkim bolestima su sledeće:
- Farmakološka terapija: koriste se antiinflamatorni lekovi, kortikosteroidi i lekovi koji modifikuju tok bolesti (DMARD).
- Biološke metode: u slučajevima koji ne odgovaraju na konvencionalno lečenje preferiraju se napredni lekovi koji se usmeravaju na specifične komponente imunog sistema.
- Fizioterapija i rehabilitacija: primenjuju se programi vežbanja da bi se održao opseg pokreta zglobova i jačali mišići.
- Promene u životnom stilu: mediteranska ishrana, održavanje idealne telesne težine i prestanak pušenja su faktori koji podupiru uspeh lečenja.
Često postavljana pitanja o reumatologiji
Javlja li se reumatizam samo kod starijih osoba?
Ne, reumatske bolesti se mogu javiti u svim dobnim grupama, uključujući detinjstvo.
Leči li se potpuno inflamatorni artritis?
Mnoge reumatske bolesti su hronične, ali bolest se može održati pod kontrolom modernim farmakološkim terapijama.
Mogu li se pacijenti sa reumatizmom baviti sportom?
Da, pacijentima sa reumatskim bolestima se posebno preporučuju vežbe kao plivanje, šetnja i pilates koje ne preterano opterećuju zglobove, da bi se održalo zdravlje zglobova.
Je li terapija u banjama dobra za inflamatorni artritis?
Tokom perioda kada je inflamacija aktivna (kada je zglob otečen i vruć), tople aplikacije i posete banjama mogu pogoršati stanje; zato se uvek treba konsultovati sa lekarom.
Je li genetska predispozicija važna u reumatizmu?
U nekim reumatskim bolestima, genetska predispozicija je važan faktor rizika, ali faktori okoline takođe imaju okidajuću ulogu u razvoju bolesti.
Treba li posetiti reumatologiju zbog hernije diska u donjem delu leđa?
Zbog hernije diska u donjem delu leđa, pacijenti prvo treba da posete odeljenje za neurohirurgiju; međutim, ako postoje istovremena inflamatorna stanja, treba posetiti odeljenje za reumatologiju.
