Perinatologija

Perinatologija je subspecijalnost ginekologije i akušerstva koja proučava zdravlje buduće majke i fetusa od perioda pre trudnoće do prvih četiri nedelje nakon porođaja, bavi se dijagnozom i lečenjem visokorizičnih stanja i takođe se naziva majčino-fetalna medicina.

Šta je perinatologija?

Perinatologija je medicinska specijalnost koja se fokusira na zdravlje i majke i fetusa tokom trudnoća klasifikovanih kao visokorizične iz medicinskih, hirurških ili genetskih razloga. Izvedena je iz latinskih reči „peri“ (oko) i „natus“ (rođenje).

Glavni cilj odeljenja za perinatologiju je prepoznavanje mogućih komplikacija tokom trudnoće, obavljanje skrininga genetskih anomalija i vođenje i upotpunjavanje procesa porođaja na najzdraviji mogući način, maksimizirajući kvalitet života i majke i bebe. Nudi vitalni sistem praćenja, posebno za buduće majke sa hroničnim bolestima ili za fetuse kojima su dijagnostikovani problemi razvoja tokom trudnoće.

Čime se bavi perinatolog?

Perinatolozi (specijalisti majčino-fetalne medicine) su lekari koji su, pored svoje specijalizacije u ginekologiji i akušerstvu, završili trogodišnju subspecijalizaciju. Za razliku od ginekologa, perinatolog radi na dijagnozi i praćenju složenijih pitanja povezanih sa trudnoćom; garantuje bezbednost oba pacijenta (majke i bebe) pažljivo praćenjem razvoja bebe mesec po mesec, kao i fizioloških promena kod majke.

Zadaci perinatologa uključuju sledeće:

• Detaljni ultrazvuk (skrining anomalija): između 18. i 23. nedelje trudnoće, lekar detaljno pregleda sve organske sisteme bebe.
• Prepoznavanje rizika: procenjuje se utjecaj postojećih medicinskih stanja buduće majke (epilepsija, bubrežna insuficijencija, itd.) na trudnoću.
• Invazivni dijagnostički testovi: obavljaju se procedure kao amniocenteza (uzimanje tečnosti bebe) ili biopsija horionskih resica (uzimanje uzorka tkiva placente).
• Fetalna ehokardiografija: na naprednom nivou se analiziraju strukturne i ritmičke karakteristike srca bebe.
• Planiranje lečenja: ako se dijagnostikovani problem može lečiti dok je beba u materici, može se izvesti hirurška ili medicinska intervencija.
• Određivanje metoda i strategije porođaja: u visokorizičnim situacijama se odlučuje o trenutku i metodu porođaja (prirodan porođaj ili carski rez).

Zašto posetiti odeljenje za perinatologiju?

Da bi se posetilo odeljenje za perinatologiju nije neophodno da postoji problem. Ako buduća majka ima određene faktore rizika, pacijentkinja se upućuje odeljenju za perinatologiju preko odeljenja za ginekologiju i akušerstvo. Starost buduće majke, medicinska istorija ili komplikacije u prethodnim trudnoćama mogu ukazati na potrebu za perinatološkim praćenjem.

Glavni razlozi zbog kojih buduća majka treba da poseti odeljenje za perinatologiju su sledeći:

• Napredna starost majke (trudnoća sa 35 godina ili više)
• Istorija mrtvorođenosti, spontanog abortusa ili prevremenog porođaja u prethodnim trudnoćama
• Hronične bolesti kod buduće majke (hipertenzija, dijabetes tip 1, dijabetes tip 2, poremećaji štitne žlezde)
• Prisustvo poznate genetske bolesti ili hromozomskog poremećaja u porodici
• Višeplodna trudnoća (blizanci, trojke ili više fetusa)
• Sumnjivi nalazi ili zastoj u razvoju otkriveni tokom standardnih ultrazvučnih pregleda
• Rodbinski brakovi i povezani povećani genetski rizici
• Istraživanje efekata infekcija ili lekova korišćenih tokom trudnoće

Koje bolesti leči odeljenje za perinatologiju?

Odeljenje za perinatologiju je sveobuhvatna medicinska jedinica koja se bavi i bolestima majke i bolestima fetusa. Perinatologija se fokusira na patološka stanja koja trudnoća pokreće ili pogoršava. Fokus je na sistemskim problemima sa strane majke i na strukturnim razvojnim poremećajima i genetskim sindromima sa strane bebe.

Bolesti koje leči odeljenje za perinatologiju su sledeće:

• Preeklampsija i eklampsija: visok krvni pritisak i gubitak proteina, poznat kao preeklampsija, spadaju u pitanja kojima se bavi.
• Gestacijski dijabetes: kontroliše se gestacijski dijabetes i usmerava se primena insulina.
• Anomalije placente: uključuje anomalije kao placenta previja (placenta postavljena ispred) ili placenta akreta (placenta zalepljena za zid materice).
• Zastoj u fetalnom rastu (IUGR): ako beba u materici ne dobija dovoljno na težini i ne prima dovoljno hranljivih materija, to predstavlja rizik.
• Cervikalna insuficijencija: uključuje rizik prevremenog porođaja zbog insuficijencije grlića materice i potrebne hirurške procedure.
• Nekompatibilnost krvi (Rh): fokusira se na fetalnu anemiju i probleme hidropsa (nakupljanje tečnosti u bebi) koji se razvijaju zbog nekompatibilnosti krvi.
• Kongenitalne anomalije: procenjuju se i rešavaju strukturna odstupanja u organima bebe (srce, bubrezi, mozak, kičma).
• Hromozomski poremećaji: otkrivaju se stanja kao Daunov sindrom (trisomija 21) i Edvardsov sindrom (trisomija 18).

Koji se dijagnostički testovi obavljaju u odeljenju za perinatologiju?

Perinatološke dijagnostičke metode se dele u dve kategorije: invazivne (intervencione) i neinvazivne (neintervencione). Mada je tehnološki napredak učinio uobičajenim skrining uzoraka majčine krvi bez štete za bebu, invazivne metode mogu i dalje biti potrebne za konačnu dijagnozu.

U odeljenju za perinatologiju se mogu obaviti sledeći dijagnostički i skrining testovi:

• Detaljni ultrazvuk: između 18. i 24. nedelje se pregledaju svi organi u 2D, 3D ili 4D.
• NIPT (neinvazivni prenatalni test): hromozomski skrining se obavlja analizom slobodne fetalne DNK u majčinoj krvi.
• Amniocenteza: proces uzimanja uzorka tečnosti koja okružuje bebu pomoću tanke igle.
• Biopsija horionskih resica (CVS): proces uzimanja uzorka tkiva placente u ranim fazama trudnoće.
• Kordocenteza: analiza obavljena uzimanjem uzorka krvi iz pupčane vrpce bebe.
• Fetalna ehokardiografija: detaljan ultrazvučni pregled srčanih komora i srčanih valvula bebe.
• Dopler ultrazvuk: omogućava praćenje nutritivnog stanja bebe merenjem brzine protoka krvi.

Koji su tipovi visokorizične trudnoće?

Visokorizična trudnoća nastaje zbog problema koji mogu ugroziti zdravlje majke ili bebe. Najčešći tipovi visokorizične trudnoće su sledeći:

• Visokorizična trudnoća povezana sa majkom: uzrokovana nekontrolisanim dijabetesom, hroničnom hipertenzijom, bubrežnim bolestima, autoimunim bolestima (lupus, itd.), gojaznošću ili ekstremnom mršavosti.
• Rizici povezani sa trudnoćom: uzrokovani problemima kao preeklampsija, gestacijski dijabetes, kratak grlić materice i prevremeno prskanje plodovih vodenjaka (rano pucanje plodove kese).
• Visokorizična trudnoća zbog razloga na strani fetusa: može biti posledica problema kao strukturne anomalije bebe, zastoj u fetalnom rastu i hidrops zbog nekompatibilnosti krvi; takođe uključuje višeplodne trudnoće.
• Visokorizična trudnoća zbog razloga na strani placente: nastaje zbog abnormalnog položaja placente, kao placenta koja prekriva grlić materice ili je preduboko zalepljena za zid materice.
• Visokorizična trudnoća prema kliničkoj istoriji: može biti posledica istorije ponavljanih spontanih abortusa, mrtvorođenosti ili prevremenih porođaja u prethodnim trudnoćama.

Koja je razlika između ginekologa i perinatologa?

Ginekolog se specijalizuje za reproduktivno zdravlje žene i praćenje normalnih trudnoća. Perinatolog je specijalista koji je dodatno razvio obuku u oblasti visokorizičnih trudnoća.

Može li perinatolog prisustvovati porođaju?

Perinatolozi su aktivno uključeni u proces porođaja, posebno u visokorizičnim trudnoćama. Perinatolozi možda neće rutinski prisustvovati svim porođajima, ali ako porođaj predstavlja rizik ili beba treba hitnu intervenciju nakon rođenja, perinatolog može voditi celi proces porođaja od početka do kraja.

Perinatolog je prisutan u trenutku porođaja ili može potpuno voditi porođaj u sledećim situacijama:

• Ako se očekuje preterano krvarenje tokom porođaja
• Ako postoji placenta previja ili spektrum placenta akreta
• Ako će porođaj nastupiti veoma rano (prevremeno)
• Ako beba ima anomaliju koja zahteva intervenciju pri porođaju
• Ako se radi o trojkama, četvorkama ili više u višeplodnoj trudnoći

U kojoj nedelji trudnoće treba posetiti odeljenje za perinatologiju?

Detaljni ultrazvučni pregledi se generalno preferiraju između 18. i 23. nedelje, ali poseta perinatologu se takođe može obaviti između 11. i 14. nedelje radi procene genetskih rizika.

Ako je dvostruki skrining test normalan, postoji li potreba za posetom perinatologu?

Da, jer skrining testovi mere samo hromozomske rizike, ali perinatolog pregleda strukturna odstupanja srca bebe ili drugih organa.