Dečija psihijatrija je medicinska specijalnost koja proučava kognitivni, emocionalni, akademski i socijalni razvoj osoba od 0 do 18 godina i bavi se dijagnozom i lečenjem mentalnih poremećaja koji se javljaju u tom periodu. Poznata i kao dečija i adolescentna psihijatrija, ova oblast se razlikuje od psihijatrije odraslih po tome što se fokusira na osobu u razvoju i stavlja porodicu u centar procesa lečenja.
Period od odojčadi do kasne adolescencije je najkritičnija faza u formiranju strukture ličnosti i mentalne otpornosti osobe. Traume, kašnjenja u razvoju ili neurobiološki poremećaji doživljeni u tom periodu mogu se, ako se ne reše rano, razviti u hronične probleme koji direktno utiču na odraslo doba. Zbog toga stručnjaci za mentalno zdravlje dece nude preventivne i terapeutske usluge zajednički procenjujući biološke, psihološke i socijalne faktore.
Šta je dečija psihijatrija?
Dečija i adolescentna psihijatrija je grana medicine koja proučava mentalno i emocionalno zdravlje osoba, počevši u detinjstvu i proテežući se do adolescencije. Ova grana je odgovorna ne samo za dijagnozu bolesti, već i za praćenje da li dete uspešno prolazi kroz razvojne prekretnice adekvatne za svoj uzrast.
Odeljenje za dečiju psihijatriju koristi, za postavljanje dijagnoze, standardne metode medicinskog pregleda, kao i posmatranje, kliničke intervjue, testove razvoja i izveštaje roditelja. Planiranje lečenja daje prioritet terapiji igrom, porodičnom savetovanju, kognitivno-bihevioralnim terapijama i saradnji sa pedagoškim službama škole, umesto lekovima.
Koje bolesti leči odeljenje za dečiju psihijatriju?
Stručnjaci za dečiju i adolescentnu psihijatriju vode dijagnozu i lečenje širokog spektra poremećaja koji variraju prema fazama razvoja. Odeljenje za mentalno zdravlje dece bavi se sledećim stanjima:
- Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD): stanje koje karakterišu teškoće koncentracije, hiperaktivnost i impulsivnost.
- Poremećaji autističnog spektra: razvojne razlike koje se manifestuju kao ograničenja u socijalnoj interakciji i repetitivna ponašanja.
- Teškoće u učenju (disleksija, disgrafija): manifestuju se kao smanjen akademski uspeh u vještinama čitanja, pisanja ili matematike.
- Anksioznost i anksiozni poremećaji: uključuju anksioznost separacije, fobiju od škole, socijalnu fobiju i simptome panik napada.
- Poremećaji raspoloženja: bavi se emocionalnim fluktuacijama kao dečija depresija i bipolarni poremećaj.
- Poremećaji ponašanja: opozicioni prkosni poremećaj uključuje ponašanja kao laganje, krađu ili tendenciju ka nasilju.
- Tikovi i Tourettov sindrom: karakterišu ga nevoljni motorni ili vokalni pokreti.
- Poremećaji ishrane i sna: pika (unošenje stranih predmeta) uključuje stanja kao anoreksija, bulimija ili noćni strahovi.
- Problemi kontrole sfinktera: bavimo se pitanjima kao noćna enureza ili fekalna inkontinencija (enkopreza).
Koji su simptomi poremećaja mentalnog zdravlja kod dece?
Deca ne mogu uvek izraziti svoju emocionalnu patnju rečima kao odrasli, pa se problemi mentalnog zdravlja često manifestuju kao promene u ponašanju. Evo nekoliko ključnih znakova na koje roditelji treba da obrate pažnju u vezi sa mentalnim zdravljem svoje dece:
- Naglo i neobjašnjivo smanjenje školskog uspeha
- Gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije bile prijatne i povlačenje.
- Poremećaj obrazaca sna, košmari ili konstantan umor
- Povećana razdražljivost, napadi besa ili agresivno ponašanje.
- Somatske tegobe bez medicinskog uzroka, kao bol u abdomenu ili glavobolje.
- Navike u ishrani: preterano povećanje apetita ili nedostatak apetita.
- Gubitak stečenih razvojnih vještina (na primer, prestanak korišćenja pelena)
Kako izgleda proces dijagnoze i procene u dečijoj psihijatriji?
Dijagnostički proces za poremećaje mentalnog zdravlja kod dece zahteva multidisciplinarni pristup i možda se ne može završiti u jednoj konsultaciji. Specijalista mora poznavati ne samo trenutno stanje deteta, već i detaljno celu njegovu istoriju razvoja od rođenja. Dijagnostičke metode za poremećaje mentalnog zdravlja kod dece uključuju:
- Sastanak sa porodicom: prikupljaju se informacije o porodičnom okruženju deteta, metodima discipline i porodičnim odnosima.
- Individualni intervju sa detetom: posmatranja se obavljaju u okruženju terapije igrom ili putem intervjua licem u lice, zavisno od uzrasta pacijenta.
- Psihometrijski testovi: primenjuju se testovi intelekta (WISC-4, itd.), testovi pažnje i inventari ličnosti.
- Formulari za nastavnike: dobijaju se povratne informacije od škole o socijalnom i akademskom učinku deteta.
Koje su metode lečenja u dečijoj i adolescentnoj psihijatriji?
Proces lečenja psihijatrijskih poremećaja kod dece planira se individualno prema dijagnozi i potrebama deteta, s ciljem ublažavanja simptoma i omogućavanja detetu da se prilagodi životu. Metode lečenja mentalnog zdravlja i poremećaja kod dece uključuju:
- Psihoterapija: preferiraju se metode kognitivno-bihevioralne terapije (KBT), terapije igrom ili terapije usmerene na rešenja, itd.
- Porodično savetovanje: regulišu se stavovi roditelja i uče se zdrave metode komunikacije.
- Farmakoterapija: ako se smatra potrebnim, primenjuju se farmakološke terapije koje uravnotežuju neurohemiju mozga (pod nadzorom specijaliste).
- Psihoedukacija: edukacija koja se pruža porodici i detetu o trenutnoj situaciji i kako njome upravljati.
U kojim situacijama treba potražiti specijalistu?
Treba potražiti stručnu pomoć ako se razvojne karakteristike deteta značajno razlikuju od vršnjaka ili ako njegova ponašanja otežavaju svakodnevni život. Posebno u slučajevima misli o samopovređivanju, otuđenosti od stvarnosti (halucinacije) ili regresa nakon traumatskog događaja, treba se bez odlaganja obratiti odeljenju za dečiju psihijatriju.
