ORL (Uho, Grlo, Nos)

Bolesti uha, nosa i grla (ORL) su medicinska specijalnost koja se bavi dijagnozom i lečenjem bolesti uha, nosa, paranazalnih sinusa, farinksa, larinksa i srodnih struktura u oblasti glave i vrata.

Šta su bolesti uha, nosa i grla?

Bolesti uha, nosa i grla su medicinska specijalnost koja se fokusira na dijagnozu, praćenje i lečenje zdravstvenih problema koji utiču na uho, nos, grlo, paranazalne sinuse, farinks, larinks i srodne strukture u oblasti glave i vrata. Ovo odeljenje, poznato i pod skraćenicom ORL, bavi se ključnim funkcijama kao slušanje, ravnoteža, disanje, čulo mirisa, gutanje i glas.

Ova oblast obuhvata procenu infekcija, funkcionalnih poremećaja, strukturnih problema i raznih drugih zdravstvenih stanja koja se javljaju u ovim oblastima. S obzirom na to da su uho, nos i grlo anatomski međusobno povezani, tegobe u ovim oblastima se često procenjuju zajedno.

Koje bolesti leči ORL (uho, nos i grlo)?

ORL (uho, nos i grlo) je odeljenje koje se bavi dijagnozom, praćenjem i lečenjem mnogih bolesti koje utiču na oblasti uha, nosa, grla, glave i vrata. ORL je široka medicinska specijalnost koja obuhvata bolesti koje uključuju mnoge povezane strukture. Bolesti koje se dijagnostikuju i leče u ovom odeljenju su sledeće:

Bolesti uha

Procenjuju se infekcije uha, problemi sa slušanjem, poremećaji ravnoteže i razna stanja koja utiču na strukturu uha.

Infekcija srednjeg uha (otitis media): uočava se generalno često kod dece. Nakupljanje tečnosti u srednjem uhu može uzrokovati simptome kao infekcija, bol, povišena temperatura i gubitak slušanja.

Infekcija spoljašnjeg uha (otitis externa): zapaljenje slušnog kanala. Može se razviti posebno nakon plivanja, boravka u vlažnoj sredini ili iritacije slušnog kanala. Mogu se javiti bol, svrab i sekrecija.

Zujanje u uhu (tinitus): čuti zvonjenje, zujanje ili šum u uhu bez spoljašnjeg zvuka. Možda nije bolest sama po sebi; može se javiti i kao simptom raznih drugih stanja uha.

Gubitak slušanja: može biti kongenitalan ili se razviti kasnije. Nakupljanje cerumena, infekcije, problemi srednjeg uha, oštećenje unutrašnjeg uha ili promene povezane sa starenjem mogu uzrokovati gubitak slušanja.

Menierova bolest: bolest koja utiče na unutrašnje uho i može uzrokovati epizode vrtoglavice, osećaj punine u uhu, zujanje i gubitak slušanja.

Zapušenost cerumenom (čep od cerumena): prekomerno nakupljanje cerumena koje zapušuje slušni kanal može dovesti do gubitka slušanja, osećaja punine i ponekad vrtoglavice.

Perforacija bubne membrane: može se razviti nakon infekcija, trauma ili naglih promena pritiska. Može uzrokovati bol, sekreciju i gubitak slušanja.

Bolesti nosa

Obavljaju se dijagnoza i lečenje bolesti koje utiču na unutrašnje strukture nosa, paranazalne sinuse i nazalno disanje.

Sinuzitis: zapaljenje sinusnih šupljina. Mogu se javiti osećaj pritiska u licu, glavobolja, zapušenost nosa, postnazalna sekrecija i smanjeno čulo mirisa.

Zapušenost nosa: možda nije bolest sama po sebi; može biti rezultat uzroka kao alergije, infekcije, povećanje nazalnih školjki, polipi ili devijacija septuma.

Alergijski rinitis: razvija se zbog alergena kao polen, prašina, grinje ili dlake životinja. Kijanje, nazalna sekrecija, svrab i zapušenost su najčešći simptomi.

Nazalni polipi: izraštaji mekog tkiva koji se razvijaju na unutrašnjoj površini nosa i paranazalnih sinusa. Mogu uzrokovati zapušenost nosa, gubitak čula mirisa i rekurentne sinusne probleme.

Devijacija nazalnog septuma (krivljenje nazalnog septuma): krivljenje strukture koja razdvaja unutrašnjost nosa. Može uzrokovati probleme kao otežano disanje, jednostranu zapušenost nosa i hrkanje.

Krvarenje iz nosa (epistaksa): može se razviti zbog uzroka kao suvost nosa, trauma, infekcija, visok krvni pritisak ili vaskularna osetljivost.

Hronični rinitis: stanje produžene iritacije ili infekcije tkiva unutar nosa. Može biti praćeno persistentnom zapušenošću, nazalnom sekrecijom i postnazalnim curenjem.

Bolesti grla

Procenjuju se bolesti povezane sa grlom, krajnicima, farinksom, glasnim žicama i funkcijom gutanja.

Faringitis (infekcija grla): manifestuje se simptomima kao peckanje, bol, suvost grla i neprijatnost prilikom gutanja. Može se razviti zbog virusnih ili bakterijskih uzroka.

Tonzilitis (infekcija krajnika): zapaljenje krajnika. Mogu se javiti bol u grlu, povišena temperatura, otežano gutanje i opšta slabost.

Laringitis (infekcija glasnih žica): iritacija ili infekcija glasnih žica. Može se manifestovati promuklošću, osećajem iritacije grla i poteškoćama u govoru.

Iritacija grla povezana sa refluksom: zbog vraćanja želudačnog sadržaja mogu se razviti simptomi kao peckanje grla, osećaj zaglavljenog predmeta, kašalj i promuklost.

Otežano gutanje (disfagija): osećaj poteškoće prilikom gutanja čvrste hrane ili tečnosti. Može biti povezano sa određenim problemima u strukturama blizu grla, farinksa ili jednjaka.

Hrkanje i apnea u snu: mogu se razviti zbog suzavanja ili zapušenosti gornjih disajnih puteva. Mogu narušiti kvalitet sna i, kod nekih pacijenata, uzrokovati pauze u disanju.

Bolesti glave i vrata

Procenjuju se žlezde, limfne strukture i formacije u oblasti glave i vrata.

Bolesti štitne žlezde: mogu se uočiti povećanje štitne žlezde, čvorovi ili strukturne promene. Procena može biti potrebna, posebno kada se primeti otok na vratu.

Infekcije limfnih čvorova: mogu se razviti palpabilni otoci na vratu zbog infekcija. Uzrok i praćenje ovog stanja mogu zahtevati procenu ORL specijaliste.

Bolesti pljuvačnih žlezda: mogu se razviti kamenci pljuvačnih žlezda, infekcije, otok ili problemi sa sekrecijom. Bol i otok se mogu javiti posebno prilikom jedenja.

Tumori glave i vrata: benigne ili maligne formacije koje se razvijaju u usnoj šupljini, grlu, larinksu, pljuvačnim žlezdama i oblasti vrata su deo ORL oblasti.

Koje bolesti leči pedijatrijski ORL (uho, nos i grlo)?

Pedijatrijske bolesti uha, nosa i grla (ORL) bave se dijagnozom i lečenjem poremećaja uha, nosa, grla, glave i vrata kod dece. Veliki deo ovih bolesti je sličan onima koje se uočavaju kod odraslih. Međutim, s obzirom da su imuni sistemi, anatomske strukture i razvojni procesi dece drugačiji, frekvencija i efekti ovih bolesti mogu varirati.

Koji se testovi obavljaju u odeljenju uha, nosa i grla (ORL)?

Testovi u odeljenju uha, nosa i grla (ORL) su dijagnostičke metode koje se koriste za određivanje uzroka tegoba povezanih sa uhom, nosom, grlom, paranazalnim sinusima, glasom, ravnotežom, gutanjem i oblasti glave i vrata.

Obavljeni testovi mogu varirati prema tegobama pacijenta. Za stanja kao gubitak slušanja, tinitus, vrtoglavicu, zapušenost nosa, sinuzitis, promuklost, poteškoće sa gutanjem ili probleme sa spavanjem koriste se različite metode procene. Ovi testovi se ponekad mogu obaviti tokom jednostavnog pregleda, dok u drugim slučajevima zahtevaju detaljniji pregled. Glavni testovi primenjeni u ORL su sledeći:

• Audiometrija (test slušanja): obavlja se za merenje nivoa slušanja i stepena gubitka slušanja.
• Tonalna audiometrija: meri slušni prag na različitim frekvencijama da bi se odredio stepen gubitka slušanja.
• Timpanometrija: koristi se za procenu pokretljivosti bubne membrane i srednjeg uha.
• Test akustičkog refleksa: meri refleksnu reakciju mišića srednjeg uha na zvukove.
• Otoakustičke emisije (OAE): koristi se za procenu funkcije unutrašnjeg uha (kohleje).
• Audiometrija moždanog stabla (BERA/ABR): procenjuje slušne puteve do slušnog nerva i moždanog stabla.
• Vestibularni testovi (testovi ravnoteže): obavljaju se za procenu sistema ravnoteže i uzroka vrtoglavice.
• Videonistagmografija (VNG): sistem ravnoteže se analizira kretanjem očiju.
• Pozicioni testovi: koriste se za procenu vrtoglavice koja se razvija u vezi sa pokretima glave.
• Endoskopija nosa: koristi se za detaljan pregled unutrašnjosti nosa i oblasti nazofarinksa.
• Laringoskopija: obavlja se za vizualizaciju larinksa i glasnih žica.
• Fleksibilni endoskopski pregled: oblasti nosa, grla i larinksa se detaljno pregledaju fleksibilnim uređajem.
• Kultura paranazalnih sinusa: pregleda se stanje paranazalnih sinusa i prisustvo infekcije.
• Testovi mirisa: procenjuje se funkcija čula mirisa.
• Test ukusa: obavlja se za analizu promena u čulu ukusa.
• Testovi gutanja: procenjuju se funkcija i koordinacija gutanja.
• Procene ORL povezane sa spavanjem: pregledaju se problemi gornjih disajnih puteva koji uzrokuju hrkanje i apneu u snu.
• Testovi analize glasa: procenjuju se kvalitet glasa i funkcionisanje glasnih žica.
• Biopsija: uzima se uzorak sumnjivih tkiva i obavlja se histopatološki pregled.
• Metode snimanja (CT, MR, ultrazvuk): dobijaju se detaljne slike uha, paranazalnih sinusa i struktura glave i vrata.

Koje su metode lečenja u odeljenju uha, nosa i grla (ORL)?

Metode lečenja u odeljenju uha, nosa i grla (ORL) sastoje se od medicinskih i hirurgijskih procedura planiranih prema uzroku bolesti koje utiču na uho, nos, grlo, paranazalne sinuse i oblast glave i vrata. Glavne metode lečenja uključuju:

Medicinski tretmani

To je metoda lečenja prvog izbora za većinu ORL bolesti i pomaže u kontroli simptoma.

Medikamentozno lečenje

Antibiotici, antihistaminici, analgetici i nazalni sprejovi se mogu koristiti u lečenju stanja kao infekcije, alergije, zapaljenje i bol.

Lokalni tretmani

Usmereni tretmani, kao kapi za uši, nazalni sprejovi ili sprejovi za grlo, koriste se da bi delovali direktno na pogođenu oblast.

Lečenje alergija

U stanjima kao alergijski rinitis, simptomi se kontrolišu izbegavanjem alergena i medikamentoznom terapijom.

Interventni i potporni tretmani

To su metode lečenja koje ne zahtevaju operaciju, ali uključuju direktnu intervenciju.

Čišćenje uha (uklanjanje cerumena)

To je bezbedno čišćenje cerumena koji zapušava slušni kanal od strane lekara.

Tretmani gubitka slušanja

Slušna funkcija se može poboljšati korišćenjem slušnih aparata ili drugih metoda podrške slušanju.

Tretmani ravnoteže

Za vrtoglavicu i probleme ravnoteže mogu se koristiti lekovi i posebne manevre.

Pozicioni manevri

U slučajevima vrtoglavice povezane sa unutrašnjim uhom, pomažu da se kristali ravnoteže vrate na svoje pravo mesto.

Terapija glasa

To su potporne procedure koje pomažu da se osigura pravilno korišćenje glasa u slučajevima promuklosti i problema sa glasnim žicama.

Rehabilitacija gutanja

To su procedure usmerene na poboljšanje funkcije gutanja kod pacijenata sa poteškoćama u gutanju.

Endoskopske i minimalno invazivne metode

To su metode koje nude i dijagnostičke i terapijske opcije putem minimalno invazivnih intervencija.

Endoskopske procedure

Oblasti nosa, paranazalnih sinusa, grla i larinksa se detaljno pregledaju endoskopskim metodama i, u nekim slučajevima, se i leče.

Minimalno invazivne intervencije

To su procedure koje uključuju manje oštećenje tkiva i nude komforniji proces oporavka.

Hirurgijski tretmani

Obavljaju se kada su lekovi nedovoljni ili postoje strukturni problemi.

Hirurgija nosa i paranazalnih sinusa

Uključuje hirurgijsku korekciju stanja kao devijacija septuma, zapušenost nosa i sinuzitis. U ovom kontekstu se mogu obaviti procedure kao septoplastika (operacija nazalnog septuma), rinoplastika (estetska operacija nosa) i endoskopska hirurgija paranazalnih sinusa (FESS).

Operacije krajnika i adenoida

To je uklanjanje krajnika i adenoida u slučajevima čestih infekcija, hrkanja i respiratornih problema. Ove procedure se obavljaju kao tonzilektomija (operacija krajnika) i adenoidektomija (operacija adenoida).

Operacije uha

To je hirurgijsko lečenje problema povezanih sa bubnom membranom, srednjim uhom i slušnim sistemom. U ovom kontekstu se mogu obaviti postavljanje ventilacionih tuba, timpanoplastika (popravka bubne membrane) i operacije srednjeg uha (uključujući popravke holesteatoma i slušnih koščica).

Operacije glasnih žica i larinksa

Koriste se u lečenju čvorova, polipa ili formacija na glasnim žicama. U uznapredovalim slučajevima mogu biti potrebne i obimnije procedure kao laringektomija (operacija larinksa).

Operacije glave i vrata

Uključuju hirurgijsko lečenje formacija u pljuvačnim žlezdama, štitnoj žlezdi i oblasti vrata. Ovde su uključene operacije pljuvačnih žlezda i procedure uklanjanja tumora/cisti.

Operacije apneje u snu

Uključuju hirurgijske intervencije usmerene na korijen jezika, meko nepce i oblast nazofarinksa radi uklanjanja zapušenosti gornjih disajnih puteva.

Traheotomija

To je procedura postavljanja tube u traheju kroz vrat radi održavanja otvorenih disajnih puteva kada je potrebno.