Medicinska mikrobiologija je grana nauke koja proučava mikroorganizme koji izazivaju bolesti kod ljudi i ima ulogu u dijagnozi, lečenju i praćenju tih uzročnika. Ova oblast doprinosi određivanju odgovarajućih metoda lečenja preciznim prepoznavanjem uzročnika bolesti. Takođe pomaže u ranoj dijagnozi infekcija putem laboratorijskih testova.

Šta je medicinska mikrobiologija?

Medicinska mikrobiologija je grana medicinske nauke koja proučava mikroorganizme koji izazivaju bolesti kod ljudi i koristi se u dijagnostičkom procesu tih uzročnika. Istražuje kako mikroskopski organizmi kao što su bakterije, virusi, gljivice i paraziti ulaze u telo, kako se umnožavaju i koje bolesti izazivaju. Ovo omogućava precizno prepoznavanje porekla infekcija i razvoj odgovarajućeg plana lečenja.

Bakterije koje se proučavaju u ovoj oblasti mogu izazvati bolesti kao što su pneumonija, infekcije urinarnog trakta, infekcije grla i tuberkuloza. Virusi su glavni uzročnici infekcija kao što su grip, hepatitis i COVID-19. Gljivice mogu izazvati infekcije kože, noktova i unutrašnjih organa, posebno kod osoba sa slabljenim imunim sistemom. Paraziti, s druge strane, mogu izazvati bolesti u raznim organima, pre svega u crevnom sistemu.

Medicinska mikrobiologija omogućava otkrivanje ovih mikroorganizama u laboratorijskim uslovima. Pregledom uzoraka krvi, urina, sputuma ili briseva prepoznaje se uzročnik bolesti. Ovo sprečava nepotrebnu upotrebu lekova i omogućava primenu najprikladnijeg lečenja za pacijenta. U tom smislu, medicinska mikrobiologija ima važnu ulogu u preciznoj dijagnozi i upravljanju infektivnim bolestima.

Šta ispituje medicinska mikrobiologija?

Medicinska mikrobiologija u osnovi obuhvata laboratorijsko istraživanje bolesti mikrobnog porekla u telu. Ima ključnu ulogu u određivanju uzroka povišene temperature, sumnje na infekciju, dugotrajnih upalnih stanja i infektivnih bolesti. Glavna stanja kojima se bavi ova jedinica su sledeća:

• Infekcije gornjih disajnih puteva: kod stanja kao što su grlobolja, tonzilitis i sinuzitis istražuje se je li uzročnik bakterija ili virus.
• Infekcije donjih disajnih puteva: kod pneumonije, bronhitisa i plućnih infekcija određuje se vrsta mikroorganizma.
• Infekcije urinarnog trakta: u slučajevima simptoma kao što su učestalo mokrenje, osećaj žarenja i bol, uzročnik infekcije se prepoznaje putem urinokulture.
• Infekcije krvotoka (sepsa): prisustvo bakterija ili drugih mikroorganizama u krvi istražuje se putem hemokulture.
• Gastrointestinalne infekcije: u slučajevima dijareje, povraćanja i crevnih infekcija istražuje se prisustvo bakterija, virusa ili parazita.
• Virusne infekcije: obavljaju se testovi za dijagnozu virusnih bolesti kao što su grip, COVID-19, hepatitis i slično.
• Gljivične infekcije: procenjuju se gljivične infekcije koje se javljaju na koži, noktovima, ustima i unutrašnjim organima.
• Parazitske infekcije: istražuje se prisustvo crevnih parazita i nekih tkivnih parazita.
• Polno prenosive bolesti (PPB): mikrobiološki testovi koriste se za dijagnozu infekcija kao što su HPV, HIV, sifilis i slična stanja.
• Infekcije rana i hirurških mesta: pregledaju se postoperativne infekcije ili mikrobni uzročnici u otvorenim ranama.
• Tuberkuloza (TBC): uključuje istraživanje bakterija koje izazivaju tuberkulozu, bolest koja može zahvatiti različite delove tela, prvenstveno plućа.
• Bolničke infekcije: to su infekcije izazvane rezistentnim mikroorganizmima koji se razvijaju u jedinicama intenzivne nege i bolničkom okruženju.

Koje su podjedinice medicinske mikrobiologije?

Medicinska mikrobiologija se deli na nekoliko poddisciplina radi detaljnijeg proučavanja različitih vrsta mikroorganizama i bolesti koje izazivaju. Njene osnovne poddiscipline uključuju:

Bakteriologija

Proučava strukturu bakterija, njihove reproduktivne karakteristike i infekcije koje izazivaju. Bakterije koje izazivaju bolesti kao što su pneumonija, infekcije urinarnog trakta i tuberkuloza istražuju se u ovoj oblasti.

Virologija

Proučava viruse i virusne bolesti. Dijagnoza i praćenje virusnih infekcija kao što su grip, COVID-19, hepatitis i HIV procenjuju se u okviru ove jedinice.

Mikologija

Ova oblast se bavi infekcijama izazvanim gljivicama. U ovoj oblasti vrši se dijagnoza gljivičnih bolesti kože, noktova, usne duplje i sistemskih gljivičnih bolesti.

Parazitologija

Ova jedinica proučava parazite koji žive u ljudskom telu i bolesti koje izazivaju. Crevni paraziti i neki tkivni paraziti čine deo delokruga ove jedinice.

Imunologija (serologija)

Procenjuje imunski odgovor tela na mikroorganizme. Testovi antitela i antigena pomažu u dijagnozi infekcija.

Molekularna mikrobiologija

To je podjedinica koja ispituje genetsku strukturu mikroorganizama i obezbeđuje brzu dijagnozu putem napredne tehnologije kao što je PCR. Koristi se posebno u situacijama koje zahtevaju ranu dijagnozu i precizno otkrivanje.

Šta su testovi medicinske mikrobiologije?

Testovi medicinske mikrobiologije su laboratorijski pregledi koji otkrivaju bakterije, viruse, gljivice i parazite koji izazivaju infekcije u telu. Pitanje „Šta su testovi medicinske mikrobiologije?“ je od velike važnosti, posebno za precizno utvrđivanje porekla infekcije i planiranje odgovarajućeg lečenja. Ovi testovi se izvode različitim metodama u zavisnosti od vrste uzetog uzorka i mikroorganizma na koji se sumnja.

Kulture (metoda zasejavanja)

Uzorci krvi, urina, sputuma, brisevi grla ili rana zasejavaju se u posebne podloge za kulturu da bi mikroorganizmi narasli. Ovo omogućava direktno prepoznavanje uzročnika infekcije.

Test osetljivosti na antibiotike (antibiogram)

Određuje na koje antibiotike su otkrivene bakterije osetljive ili rezistentne. Time se garantuje da se lečenje sprovodi pravim lekom.

Mikroskopski pregled

Uzorci se mogu pregledati pod mikroskopom radi brze procene prisustva bakterija, gljivica ili parazita.

PCR (molekularni testovi)

To su napredni testovi koji otkrivaju genetski materijal (DNK/RNK) mikroorganizama. Često se koriste, posebno kod virusnih infekcija, zbog svoje brzine i visoke tačnosti.

Testovi antigena

Otkrivaju prisustvo sopstvenih struktura mikroorganizma (antigena). Pošto obezbeđuju brze rezultate, preferiraju se kod nekih infekcija.

Testovi antitela (serologija)

Mere imunski odgovor tela na infekciju. Pružaju informacije o prošlim ili trenutnim infekcijama.

Brzi dijagnostički testovi

To su praktični testovi koji obezbeđuju brze rezultate. Koriste se posebno kod gripa, COVID-19 ili određenih bakterijskih infekcija.

Pregledi parazita

Uzorci stolice ili krvi analiziraju se radi otkrivanja prisustva parazita i jaja parazita.

Kultura i test gljivica

Gljivične infekcije se otkrivaju iz uzoraka kože, noktova ili tkiva.

Hemokultura

Ovaj test se izvodi radi utvrđivanja prisustva bakterija ili drugih mikroorganizama koji kruže u krvi. Posebno je važan kod teških infekcija (sepse).

Medicinska biohemija je grana medicine koja proučava hemijske procese ćelija, tkiva i organa u ljudskom telu i doprinosi tim procesima dijagnozi, praćenju i lečenju bolesti. Danas, medicinska biohemija ima kritičnu ulogu u ranoj dijagnozi mnogih bolesti i aktivno se koristi, posebno u proceni dijabetesa, bubrežnih i jetrenih bolesti, hormonalnih neravnoteža i infekcija.

Šta je medicinska biohemija?

Medicinska biohemija je medicinska specijalnost koja proučava hemijske procese u ljudskom telu i procenjuje te procese putem laboratorijskih podataka. Funkcionisanje ćelija, tkiva i organa se analizira putem biohemijskih podataka dobijenih iz uzoraka krvi, urina i sličnih telesnih uzoraka.

Ova oblast se fokusira na razumevanje kako funkcionišu metaboličke aktivnosti u telu. Proizvodnja energije, hormonalna ravnoteža, enzimske aktivnosti i osnovni biološki procesi su deo okvira medicinske biohemije. Pošto se promene u telu često javljaju na biohemijskom nivou, ova disciplina ima važnu ulogu u naučnoj proceni zdravlja.

Medicinska biohemija nije samo laboratorijska oblast koja obavlja analize, nego i grana nauke koja objašnjava hemijsko funkcionisanje ljudskog tela. Biohemija radi sa širokim spektrom testova kao hormoni, tumorski markeri, hematologija-koagulacija, nivoi lekova, srčani markeri, biohemija urina i testovi alergije.

Šta procenjuje medicinska biohemija?

Medicinska biohemija je široka oblast medicine koja procenjuje unutrašnju ravnotežu tela i funkcionisanje organa putem uzoraka krvi, urina i drugih telesnih uzoraka. Ova oblast pruža informacije o tome kako funkcionišu metabolička regulacija, hormonalni sistem i osnovne vitalne funkcije putem analize biohemijskih procesa u telu. Glavne oblasti kojima se bavi medicinska biohemija su:

Metabolički procesi

Procenjuju se osnovne metaboličke aktivnosti, kao proizvodnja energije tela i razlaganje i korišćenje hranljivih materija. Ovi procesi pružaju važne informacije o opštem funkcionisanju tela.

Funkcije organa

Analizira se kako funkcionišu vitalni organi kao bubrezi i jetra na biohemijskom nivou. Iz ovih procena se razumeva u kojoj meri organi obavljaju svoje funkcije.

Hormonalna ravnoteža

Ispituju se proizvodnja i ravnoteža hormona u telu. Hormonalni sistem ima kritičnu ulogu u regulaciji metabolizma i mnogih bioloških procesa.

Ravnoteža elektrolita i tečnosti

Procenjuje se ravnoteža vode i minerala u telu. Ova ravnoteža je vitalno važna za mnoge sisteme, posebno za mišićne i nervne funkcije.

Stanja povezana sa krvnim ćelijama i cirkulatornim sistemom

Procenjuju se struktura krvi i biološki procesi povezani sa cirkulatornim sistemom. Ova oblast pruža važne podatke o opštem zdravlju tela.

Sistem koagulacije

Ispituju se mehanizam koagulacije krvi i ravnoteža u tom sistemu. Procesi krvarenja i koagulacije tela se procenjuju sa biohemijske tačke gledišta.

Efekti lekova na telo

Ispituju se efekti lekova koji se koriste u telu i njihova povezanost sa biohemijskim procesima. Posebno se procenjuje kako se lekovi ponašaju u telu u određenim lečenjima.

Biohemijski procesi povezani sa srcem

Ispituju se biohemijske promene povezane sa funkcionisanjem srca. U ovom okviru se procenjuju procesi koji utiču na zdravlje srca.

Biohemijska procena putem urina

Uzorci urina se koriste za analizu određenih bioloških procesa u telu. Ove procene pružaju komplementarne informacije o opštem stanju tela.

Imunološke i alergijske reakcije

Ispituju se biohemijske reakcije tela povezane sa imunim sistemom i njegove reakcije na alergijska stanja.

Biohemijske procene povezane sa trudnoćom

Analiziraju se biohemijski procesi specifični za trudnoću. Ovi procesi pružaju informacije o zdravom toku trudnoće.

Šta su testovi medicinske biohemije?

Testovi medicinske biohemije su analize koje se obavljaju radi procene biohemijske ravnoteže tela, funkcionisanja organa i laboratorijskih parametara različitih sistema.

Ovi testovi, obavljeni na krvi, urinu i nekim posebnim uzorcima, obuhvataju širok spektar oblasti, od metaboličkih procesa do hormonalne ravnoteže, od sistema koagulacije do srčanih markera. U tom smislu, testovi medicinske biohemije predstavljaju jedan od najintegralnih delova laboratorijskih procena. Glavni testovi obavljeni u laboratoriji medicinske biohemije su:

Testovi glukoze u krvi

Su testovi koji se obavljaju radi procene nivoa glukoze u krvi. Otkrivaju trenutno stanje glukoze u krvi.

Testovi tolerancije na glukozu

Su testovi koji se obavljaju radi procene sposobnosti tela da obradi šećer. Koriste se posebno u pregledu metabolizma glukoze.

Testovi lipida u krvi

Su testovi koji procenjuju nivoe lipida u krvi. Pružaju informacije o lipidnom metabolizmu.

Testovi bubrežne funkcije

Su testovi koji se obavljaju radi procene funkcionisanja bubrega. Pružaju informacije o sposobnosti tela da ukloni otpadne materije.

Testovi jetrene funkcije

Su testovi koji procenjuju biohemijsko funkcionisanje jetre. Omogućavaju pregled laboratorijskih parametara povezanih sa jetrom.

Testovi elektrolita

Su testovi koji procenjuju nivoe minerala kao natrijum i kalijum. Pružaju informacije o ravnoteži tečnosti i minerala u telu.

Testovi reproduktivnih hormona

Su testovi koji mere nivoe hormona povezanih sa ženskim i muškim reproduktivnim sistemom. Uključeni su u procenu hormonalne ravnoteže.

Testovi hormona štitne žlezde

Su testovi koji se obavljaju radi procene funkcionisanja štitne žlezde. Pružaju važne podatke o metaboličkoj regulaciji.

Testovi specifičnih hormona

Su testovi koji uključuju merenje hormona za specifične sisteme ili posebna klinička stanja.

Testovi vitamina

Su testovi koji se obavljaju radi procene nivoa određenih vitamina u telu. Pružaju informacije o ishrani i metaboličkoj ravnoteži.

Testovi tumorskih markera

Su testovi koji se mere u krvi i pružaju informacije o pregledu sistema radi otkrivanja prisustva raka. Su jedna od važnih grupa testova laboratorije medicinske biohemije.

Kompletna krvna slika (KKS)

Ovaj test omogućava multiparametarsku procenu ćelijskih struktura u krvi. Je jedna od osnovnih analiza koje se često obavljaju u odeljenju za hematologiju.

Brzina sedimentacije

Je jedan od laboratorijskih testova koji pomaže u proceni nekih bioloških procesa u telu.

Testovi krvarenja

Su testovi koji se koriste u pregledu poremećaja krvarenja. Doprinose proceni normalnog procesa koagulacije krvi.

Testovi koagulacije

Su integralni testovi koji se koriste u otkrivanju poremećaja koagulacije. Nalaze se među osnovnim oblastima rada odeljenja za koagulaciju.

Testovi nivoa lekova

Su testovi koji mere nivoe određenih lekova u krvi. U ovom okviru se mogu procenjivati lekovi korišćeni u neurološkim bolestima, lekovi korišćeni u srčanim bolestima, lekovi korišćeni nakon transplantacije organa i lekovi hemoterapije.

Testovi srčanih markera

Su testovi koji uključuju parametre koji se ispituju u hitnim situacijama kao infarkt. Koriste se u hitnim laboratorijskim procenama povezanim sa srcem.

Testovi biohemije urina

Su biohemijske analize koje se obavljaju na uzorcima urina. Procenjuju se razni parametri urina u laboratorijskim uslovima.

Testovi alergije

Su testovi koji procenjuju alergije putem uzoraka krvi. Nalaze se među integralnim laboratorijskim pregledima.

Test skrininga Daunovog sindroma u prvom trimestru

Je test skrininga koji se obavlja u prvom trimestru trudnoće. Nalazi se među važnim biohemijskim procenama za proces trudnoće.

Test skrininga Daunovog sindroma u drugom trimestru

Je test skrininga koji se obavlja u drugom trimestru trudnoće. Je jedan od važnih delova procesa prenatalne procene.

Svi testovi se pažljivo svakodnevno prate internim procesima kontrole kvaliteta primenjenim u skladu sa kriterijumima CLSI (Clinical and Laboratory Standards Institute). Takođe, uzorci koji se redovno šalju iz internacionalno povezanih centara se analiziraju, i rezultati se poređuju na globalnom nivou, garantujući uspešno izvršenje procesa eksterne kontrole kvaliteta.

Laboratorijski procesi se planiraju i izvršavaju u skladu sa internacionalnim standardima upravljanja kvalitetom kao ISO 15189, ISO 9001 i JCI. Takođe, uspostavlja se saradnja sa referentnim laboratorijama za napredne i specijalizovane testove potrebne u dijagnozi, istraživanju i praćenju pacijenata; time se garantuje da se preciznost, pouzdanost i kvalitet pružene usluge održavaju na najvišem nivou.

Patološki nalaz je najvažniji dokument koji određuje plan lečenja pacijenta; zato je patološki pregled neophodan za ozbiljne bolesti, posebno za rak.

Šta je patologija?

Patologija je medicinska specijalnost koja u laboratorijskim uslovima ispituje uzorke tkiva, ćelija i telesnih tečnosti uzete od pacijenata radi istraživanja uzroka bolesti, njihovih procesa razvoja i strukturnih promena koje izazivaju u telu. Odeljenje za patologiju, koje radi na postavljanju konačne dijagnoze za mnoge infekcije i inflamatorne bolesti, posebno rak, omogućava mikroskopsku, makroskopsku i molekularnu analizu uzoraka uzetih od pacijenata. Patologija je neophodna, posebno za dijagnozu raka. Kroz patologiju se detaljno analiziraju struktura ćelija, organizacija tkiva i abnormalne promene.

Kojim bolestima se bavi patologija?

Patologija nije ograničena na jednu grupu bolesti i predstavlja osnovnu disciplinu u dijagnozi širokog spektra stanja. Najčešće se koristi u dijagnozi raka, gde određuje da li su tumori benigni ili maligni. Patologija takođe može otkriti infektivne bolesti. Glavne grupe bolesti koje se konačno dijagnostikuju putem patološkog nalaza navedene su u nastavku:

• Onkološke bolesti: prepoznaju se benigni i maligni tumori, zajedno sa tipom i stadijumom raka.
• Inflamatorne bolesti: otkrivaju se inflamatorne bolesti organa, kao što su gastritis i kolitis.
• Infektivne bolesti: utvrđuje se prisustvo gljivica, parazita ili određenih vrsta bakterija i obim oštećenja tkiva.
• Autoimune bolesti: na nivou tkiva se ispituju efekti bolesti u kojima telo napada svoja sopstvena tkiva.
• Bolesti kože: neophodna je za dijagnozu psorijaze, ekcema i sumnjivih mladeža (nevusa).

Kako se obavlja patološki pregled?

Laboratorija za patologiju je medicinska jedinica u kojoj radi patolozi koristeći opremu visoke tehnologije. Patologija je u osnovi proces pregleda tkiva i ćelija. Uzorci dobijeni putem brisa, strugotine, hirurških operacija ili biopsije šalju se u laboratoriju koristeći metod konzervacije nazvan „fiksacija“, gde prolaze kroz različite korake obrade. 

U početnoj fazi, uzorci se adekvatno konzerviraju i pripremaju. Zatim se seku na tanke preseke i pregledaju pod mikroskopom. Koriste se tehnike bojenja da bi ćelijske strukture bile jasnije. Patolog procenjuje da li su ćelije normalne ili abnormalne. Takođe se analiziraju faktori kao što su organizacija, veličina i oblik ćelija.

Faze kroz koje prolazi uzorak uzet od pacijenta u laboratoriji za patologiju su sledeće:

• Makroskopski pregled: uključuje faze pregleda tkiva golim okom, merenja i prepoznavanja oblasti iz kojih će se uzeti uzorci.
• Obrada tkiva: je proces uklanjanja vode iz tkiva i njenog zamenjivanja parafinom (supstancom sličnom vosku).
• Sečenje preseka: je proces sečenja blokova parafina na preseke mikrometarske debljine (mnogo tanje od papira) pomoću uređaja nazvanog mikrotom.
• Bojenje: primenjuju se rutinske ili posebne metode bojenja da bi ćelije bile vidljive.
• Mikroskopska procena: je faza u kojoj patolog pregleda i opisuje pripremljene preparate.

Šta su patološki testovi?

Patološki testovi se klasifikuju u različite kategorije prema vrsti uzorka koji se pregleda i tehnologiji korišćenoj za analizu. Najčešće korišćeni patološki testovi su sledeći:

• Histopatološki testovi: pregledaju se kompletni uzorci tkiva izvađeni hirurškim procedurama ili biopsijom.
• Citopatološki testovi: su testovi u kojima se pregledaju pojedinačne ćelije ili grupe ćelija. Kao primer se može navesti Papanikolau test.
• Imunohistohemijski testovi: je proces obeležavanja specifičnih proteina u ćelijama pomoću posebnih antitela radi određivanja podtipa raka.
• Molekularni patološki testovi: je proces otkrivanja genetskih promena na nivou DNK i RNK (mutacije, itd.).
• Protočna citometrija: je analiza fizičkih i hemijskih svojstava ćelija (obično u uzorcima krvi i kostne srži) pomoću lasera.

Koliko je vremena potrebno da patološki nalaz bude spreman?

Medicinski nije moguće da onkološki pacijent počne lečenje bez patološkog nalaza. Patološki nalaz otkriva da li su hirurške margine čiste, koliko je agresivan tumor (gradus) i koja je njegova proširenost (stadijum). Jednostavna patologija može dati rezultat za 2 do 5 dana, dok složeni slučajevi koji zahtevaju bojenje ili molekularnu analizu mogu trajati od 7 do 15 dana da se finalizuju. Međutim, neki posebni testovi mogu trajati duže. Za rezultate molekularnih analiza mogu biti potrebne nedelje. Trajanje takođe zavisi od opterećenja i kapaciteta laboratorije. U hitnim slučajevima rezultati se mogu dobiti brže.

Šta znači pozitivan patološki nalaz?

Pozitivan patološki nalaz ukazuje da su u pregledanom uzorku otkriveni nalazi povezani sa bolešću. Posebno u testovima na rak, pozitivan nalaz ukazuje na prisustvo tumorskih ćelija; međutim, pozitivan nalaz ne znači uvek nešto nepovoljno. U testovima na infekciju, pozitivan nalaz ukazuje na prisustvo uzročnika infekcije, i to je potrebno za planiranje lečenja. Pozitivni nalazi zahtevaju detaljnu interpretaciju; tip i stadijum bolesti moraju se odrediti i proceniti zajedno sa kliničkim nalazima. Sam pozitivan nalaz možda nije dovoljan. Mora ga interpretirati lekar.

Šta znači negativan patološki nalaz?

Negativan patološki nalaz ukazuje da u pregledanom uzorku nisu otkriveni nalazi povezani sa bolešću. U testovima na rak, negativan nalaz ukazuje da tumor nije pronađen u pregledanom području; međutim, ne pruža uvek apsolutnu sigurnost. U rijetkim slučajevima mogu se dogoditi greške u uzorkovanju, ili se bolest možda neće otkriti ako je u ranoj fazi. Zato, ako se klinički nalazi razlikuju ili postoji sumnja, mogu se obaviti dodatni testovi. Negativni nalazi takođe treba da se procene pažljivo. Simptomi pacijenta su važni, i ako je potrebno, preporučuje se praćenje. Nalazi uvek moraju biti interpretirani od strane lekara.

Šta znači „nisu uočeni patološki nalazi“?

Izraz „nisu uočeni patološki nalazi“ ukazuje da u pregledanom tkivu nije pronađeno nikakvo abnormalno stanje; međutim, nalaz treba proceniti zajedno sa kliničkim nalazima, jer neke bolesti u ranim fazama možda ne pokazuju simptome. Zato može biti potrebno praćenje.

Zašto se traži patološki nalaz?

Patološki nalaz se traži radi postavljanja konačne dijagnoze. Koristi se posebno u sumnjivim stanjima. To je najvažniji alat u dijagnozi raka. Prednosti patološkog nalaza su sledeće:

• Određuje tip i stadijum bolesti.
• Pomaže u planiranju lečenja.
• Neophodan je za procenu nakon operacije.
• Koristi se za otkrivanje infekcija.
• Ima ulogu u dijagnozi autoimunih bolesti.
• Pokazuje širenje bolesti.
• Pruža informacije o prognozi.
• Usmerava kliničke odluke.

Šta se piše u patološkom nalazu?

Patološki nalaz sadrži detaljne i tehničke informacije. Prvo, u nalazu se navode informacije o pacijentu, kao i tip uzorka i metod uzimanja uzorka. U patološkom nalazu su uključeni rezultati makroskopskog i mikroskopskog pregleda, dijagnoza i rezultati dodatnih testova; ako postoji tumor, takođe se navode njegov tip i gradus. Nalazi sadrže medicinsku terminologiju, zato ih mora objasniti lekar.

Često postavljana pitanja o patologiji

Šta znači „atipija“ u patološkom nalazu?

Atipija se odnosi na to da ćelije nemaju normalan izgled, ali još nema dovoljno kriterijuma za konačnu dijagnozu raka.

Obavljaju li se patološki testovi samo u državnim bolnicama?

Ne, patološki pregledi mogu se obaviti i u univerzitetskim bolnicama, privatnim bolnicama i privatnim laboratorijama za patologiju.

Može li patološki pregled putem biopsije izazvati širenje raka?

Ne, nema naučnih dokaza da patološki pregledi obavljeni modernim tehnikama izazivaju širenje raka; naprotiv, neophodni su za planiranje lečenja.